Globalni trendovi u geopolitici trenutno ne deluju posebno obećavajuće, a u svetlu toga, važno je razumeti ko, gde i kako raspolaže ključnim prirodnim resursima, posebno kada je reč o hrani. U svetu u kojem mnoge nacije zavise od uvoza hrane, istraživanje sprovedeno od strane naučnika sa Univerziteta u Getingenu i Univerziteta u Edinburgu otkriva zanimljive podatke o samodovoljnosti zemalja u proizvodnji hrane.
Prema ovom istraživanju, samo jedna zemlja na svetu može u potpunosti biti samodovoljna u proizvodnji hrane iz svih sedam ključnih kategorija – to je Gvajana. Ova zemlja se ističe kao jedina koja ispunjava kriterijume za samodovoljnost, dok su Kina i Vijetnam na drugom mestu, jer proizvode dovoljno hrane da zadovolje potrebe svojih stanovnika u šest kategorija.
Analiza je obuhvatila podatke iz 186 zemalja, a rezultati su otkrili da globalno samo jedna od sedam zemalja ispunjava kriterijume u pet ili više kategorija hrane. Više od trećine zemalja može biti samodovoljno u samo dve ili manje kategorije, dok se na dnu liste nalaze zemlje poput Avganistana, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Iraka, Makaou, Katara i Jemena, koje ne mogu zadovoljiti potrebe svojih stanovnika ni u jednoj grupi namirnica.
Mnoge zemlje se suočavaju sa geografsko-ekonomskim izazovima koji ih primoravaju na oslanjanje na trgovinu kako bi obezbedile potrebne resurse. Međutim, to može biti dvosjekli mač, jer mnoge države zavise od jednog trgovinskog partnera, uvozeći više od polovine potrebne hrane iz jedne zemlje. Takva zavisnost može učiniti nacije ranjivima na promene u globalnim trgovinskim tokovima, što dodatno naglašava važnost raznovrsnosti u trgovinskim mrežama između različitih zemalja i regija.
Prema rečima Jonasa Štela, razvojnog ekonomiste sa Univerziteta u Getingenu, međunarodna trgovina hranom i saradnja su ključni za ostvarivanje zdrave i održive ishrane. Iako je trgovina hranom neophodna, prekomerno oslanjanje na uvoz iz pojedinačnih zemalja može ostaviti nacije ranjivima. Izgradnja otpornijih lanaca snabdevanja hranom postaje imperativ za obezbeđivanje javnog zdravlja.
U ovom kontekstu, istraživači ističu da je održavanje raznovrsnih trgovinskih mreža ključno za buduće snabdevanje hranom. Izgradnja otpornijih lanaca snabdevanja može pomoći u smanjenju rizika od gladi i nedostatka hrane u slučajevima globalnih kriza ili poremećaja u trgovini.
U zaključku, istraživanje objavljeno u časopisu Nature Food naglašava hitnu potrebu za jačanjem kapaciteta zemalja da budu samodovoljne u proizvodnji hrane, kao i važnost međunarodne saradnje i raznovrsnosti u trgovinskim lancima. U svetlu trenutnih geopolitičkih izazova, ova pitanja postaju sve relevantnija i zahtevaju hitnu pažnju od strane vlada i međunarodnih organizacija. Samo zajedničkim naporima može se obezbediti stabilnost u snabdevanju hranom i očuvati zdravlje stanovništva širom sveta.
