Američki savezni sud u San Francisku doneo je presudu protiv kompanije Gugl, nalažući joj da plati 425,7 miliona dolara zbog kršenja privatnosti korisnika pametnih telefona. Ova presuda rezultat je grupne tužbe koja je trajala više od dve nedelje i obuhvatila je oko 98 miliona uređaja u Sjedinjenim Američkim Državama, sa vremenskim okvirom od 1. jula 2016. do 23. septembra 2024.
Saznanja iz suđenja ukazuju na to da je Gugl prikupljao podatke o korisnicima bez njihovog pristanka, uprkos tome što su mnogi od njih koristili opcije privatnosti u okviru svojih uređaja. U presudi je navedeno da je kompanija kršila kalifornijske zakone o privatnosti, što je rezultiralo dosuđenom odštetom koja iznosi približno četiri dolara po uređaju.
Gugl je, međutim, negirao bilo kakvo kršenje zakona, ističući da su njihovi alati za privatnost omogućili korisnicima kontrolu nad njihovim podacima. Portparol kompanije, Hoze Kastaneda, izjavio je da će se Gugl žaliti na ovu presudu, tvrdeći da je odluka pogrešno razumevanje funkcionisanja njihovih proizvoda. On je dodao da kompanija poštuje izbor korisnika da isključe personalizaciju i da se takođe pridržava postavki privatnosti.
Advokati koji su podneli tužbu su tvrdili da je Gugl koristio prikupljene podatke za prodaju oglasa prilagođenih interesima korisnika, a da to nije bilo odobreno. Ova strategija je, prema njihovim rečima, rezultirala dodatnim prihodima od više milijardi dolara za kompaniju. U tužbi su tražili odštetu od više od 30 milijardi dolara, smatrajući da je Gugl nelegalno profitirao od privatnosti korisnika.
Iako je dosuđena odšteta znatno manja od zahtevanih 30 milijardi, jedan od advokata tužitelja je izrazio zadovoljstvo što je ishod presude prepoznat kao pobeda u zaštiti privatnosti. Ovaj slučaj je ukazao na sve veće zabrinutosti oko privatnosti u digitalnom dobu, posebno kada su u pitanju velike tehnološke kompanije koje upravljaju velikim količinama ličnih podataka.
Tokom suđenja, porota je saslušala svedoke i proučila dokaze koji su ukazivali na to da je Gugl imao mehanizme za prikupljanje podataka i da su korisnici, iako su se trudili da zaštite svoju privatnost, bili podložni neovlašćenom nadzoru kompanije. U tom kontekstu, Gugl je optužen za manipulaciju podacima kako bi maksimizirao svoje prihode kroz ciljane oglase.
Ova presuda dolazi u trenutku kada se sve više pažnje posvećuje pitanjima privatnosti i bezbednosti podataka u Sjedinjenim Američkim Državama i širom sveta. U poslednjih nekoliko godina, mnoge kompanije su se suočile sa sličnim tužbama i kritikama zbog načina na koji prikupljaju i koriste korisničke podatke, što je dovelo do jačanja regulativa koje se odnose na privatnost.
Gugl, kao jedna od najvećih tehnoloških kompanija na svetu, suočava se sa sve većim pritiscima da poboljša svoje prakse zaštite privatnosti i da bude transparentniji u vezi sa načinima prikupljanja i korišćenja podataka. Ova presuda bi mogla imati dugoročne posledice ne samo za Gugl, već i za druge tehnološke gigante koji se bave sličnim poslovnim modelima.
U zaključku, presuda protiv Gugla predstavlja značajan korak u borbi za zaštitu privatnosti korisnika, ali i izazov za samu kompaniju u pogledu prilagođavanja svojih poslovnih praksi u skladu sa sve strožim zakonima i očekivanjima potrošača. U svetu gde su podaci postali nova valuta, pitanja privatnosti i etike u korišćenju tih podataka zauzimaju centralno mesto.
