Ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman izjavio je danas da Hrvatska neće stati sa radom na postizanju ravnopravnosti Hrvata u Bosni i Hercegovini. Ove reči izgovorio je na marginama muzičko-humanitarne manifestacije „Blatničke note dobrote“ koja se održava nedaleko od Mostara. Grlić Radman je istakao da predlog za formiranje hrvatske izborne jedinice, koji je deo dokumenta o jačanju političkog položaja Hrvata u BiH, ne predstavlja pretnju za ovu zemlju.
On je naglasio da se spominjanje hrvatske izborne jedinice ne treba posmatrati kao nešto što bi moglo dovesti do raspada Bosne i Hercegovine. „To ne treba doživljavati kao nešto neprihvatljivo“, rekao je Grlić Radman, prenoseći poruke koje su usvojene u Hrvatskom saboru.
U svom obraćanju, Grlić Radman se osvrnuo i na Dejtonski sporazum, koji smatra važnim instrumentom za osiguranje jednakopravnosti tri konstitutivna naroda u BiH. On je iskoristio priliku da kritikuje Slavena Kovačevića, kandidata za člana Predsedništva BiH na predstojećim izborima, rekavši da on promoviše unitarističke ciljeve političke stranke Željka Komšića. Prema njegovim rečima, Kovačevićev pristup uključuje restrukturiranje ustavnog okvira BiH i eliminisanje načela konstitutivnih naroda, što bi moglo ugroziti mir u zemlji.
Grlić Radman je najavio da će Zagreb nastaviti razgovore sa međunarodnim partnerima o položaju Hrvata u BiH, kao i o neophodnim promenama ustavnog i izbornog okvira. Ovaj stav potvrđuje opredeljenje Hrvatske da se aktivno angažuje na pitanjima koja se tiču Hrvata izvan njenih granica, posebno u susednoj Bosni i Hercegovini.
Reakcija na Grlić Radmanove izjave stigla je od predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine, Denisa Bećirovića. On je ocenio da je „apsolutno neprihvatljivo, nepozvano i neovlašćeno mešanje pojedinih čelnika Hrvatske u unutrašnja pitanja nezavisne i suverene države Bosne i Hercegovine“. Bećirović je istakao da političke snage koje se bore za demokratsku i evropsku Bosnu i Hercegovinu nikada neće dozvoliti formiranje monoetničkih izbornih jedinica, naglašavajući važnost očuvanja multietničkog karaktera države.
Ova situacija osvetljava složene odnose između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i izazove sa kojima se suočavaju politički akteri u regionu. Sa jedne strane, Hrvatska teži da obezbedi prava Hrvata u BiH, dok se s druge strane, unutar BiH, izražava zabrinutost zbog potencijalnih posledica koje bi takvi potezi mogli izazvati. Razgovori i dalje ostaju ključni za postizanje konsenzusa i stabilnosti u ovom delu Balkana.
