Posmrtni ostaci pronađeni u saveznoj državi Vašington pre skoro dve decenije konačno su identifikovani i utvrđeno je da pripadaju Klarensu Ašeru, nekadašnjem gradonačelniku grada Fosil u Oregonu. Ašer je nestao 2006. godine tokom izlaska na more radi lova na rakove, navodi Unilad.
Klarens Edvin „Ed“ Ašer (72) isplovio je 5. septembra 2006. godine oko 10 časova ujutru u zaliv Tilamuk, ali se tog dana nije vratio kući. Njegova supruga prijavila je nestanak istog popodneva, pošto se nije pojavio u očekivano vreme.
Američka obalska straža odmah je počela opsežnu potragu u kojoj su učestvovali pomoćni čamci, spasilački brod i helikopteri. Ašerov brod pronađen je na skoro kilometar od marine Garibaldi. Na palubi su se nalazili živi rakovi i dve od tri plutače koje je koristio, dok prsluk za spasavanje nije pronađen. Prema navodima njegove supruge, Ašer inače nije nosio prsluk i nije znao da pliva.
Pretpostavljalo se da je pao s broda, a nakon 11 sati bezuspešne potrage Obalska straža je obustavila akciju. Smatralo se da se utopio, a komemoracija u njegovu čast održana je 14. oktobra 2006. godine. Mesec dana kasnije, u novembru, kostur je izbačen na obalu sela Taholah, na teritoriji indijanskog rezervata Kvinolt u okrugu Grejs Harbor u Vašingtonu.
Šerifova kancelarija i mrtvozornik tada su utvrdili da ostaci pripadaju odraslom muškarcu, ali identitet nije mogao biti potvrđen. Slučaj je godinama vođen pod nazivom „Džon Dou iz okruga Grejs Harbor“. Do preokreta je došlo prošle godine, kada su forenzički dokazi poslati u laboratoriju „Othram“ u Teksasu.
Primenom savremene DNK tehnologije, poznate kao genomsko sekvenciranje forenzičkog kvaliteta, naučnici su uspeli da naprave detaljan DNK profil. Taj materijal potom su analizirali stručnjaci za genetičku genealogiju, što je dovelo do dodatne policijske istrage i konačne potvrde da ostaci pripadaju Ašeru.
Ova situacija je ponovo otvorila pitanja o sigurnosti na moru i važnosti nošenja prsluka za spasavanje, posebno za one koji se bave aktivnostima na vodi. U svetlu ovog događaja, mnogi su apelovali na ljude da preduzmu dodatne mere opreza prilikom plovidbe, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
Klarens Ašer bio je poznat kao aktivan član svoje zajednice, a njegova smrt ostavila je dubok trag među prijateljima i porodicom. Sada, nakon skoro dve decenije, dobijena je neka vrsta zatvaranja za njegove najbliže, iako je gubitak još uvek veoma bolan.
Ova priča takođe podseća na važnost forenzičke nauke u rešavanju misterija i identifikaciji nepoznatih žrtava. Napredak u tehnologiji, posebno u oblasti DNK analize, omogućava rešenje slučajeva koji su decenijama bili nerazjašnjeni.
U budućnosti se očekuje da će slične tehnike pomoći u identifikaciji drugih nepoznatih žrtava i donošenju pravde onima koji su izgubili svoje voljene u sličnim okolnostima. Na kraju, ova situacija naglašava koliko je važno sačuvati uspomene na one koje smo izgubili, kao i osigurati da se njihova priča ne zaboravi.
Porodica Klarensa Ašera sada može konačno da ima neku vrstu zatvaranja, iako se bol za njihovim gubitkom nikada ne može u potpunosti izbrisati. Njegova priča će ostati urezana u sećanju zajednice Fosil, kao i u srcima svih koji su ga poznavali.
