Na tržištu rada u Srbiji i regionu, poslednjih godina došlo je do iznenađujuće promene — armirači, tesari, zidari i drugi majstori postali su traženiji od IT stručnjaka. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, građevinski radnici su u oktobru zauzeli vrh liste najtraženijih zanimanja, ispred kuvara, konobara i programera. Ovaj trend ukazuje na značajne promene u potražnji za radnom snagom, koja se sve više fokusira na zanatske i fizičke poslove.
Stručnjaci objašnjavaju ovu promenu kao rezultat višegodišnjih intenzivnih obuka u IT sektoru, koje su omogućile popunjavanje „praznine“ na tržištu. S druge strane, tehničkim školama nedostajao je pravac ka zanatima, što je doprinelo smanjenju broja kvalifikovanih radnika u ovim oblastima. Veliki broj mladih ljudi izbegava fizički zahtevne poslove, a dodatno je problem što je značajan deo kvalifikovanih radnika napustio Srbiju u potrazi za boljim prilikama u inostranstvu.
Zoran Ristić iz UGS „Nezavisnost“ naglašava da su majstori sada među najdeficitarnijim zanimanjima, bez kojih ne može da funkcioniše građevinska, komunalna i prerađivačka industrija. Takođe, ističe da su kuvari i zdravstveni radnici takođe u „top tri“ najtraženijih profesija, što je rezultat starenja stanovništva i povećane potražnje za medicinskim uslugama.
Ovaj trend nije ograničen samo na Srbiju. U Crnoj Gori, na primer, godišnje se uveze oko 20.000 radnika kako bi se nadomestio nedostatak kadrova, posebno u turizmu i građevinarstvu. Iako su ekonomisti i pravnici i dalje traženi, najveći rast potražnje beleže zanatske profesije, kao i profili vezani za „zelenu ekonomiju“ i digitalne veštine.
Slična situacija je i u Severnoj Makedoniji, gde se i dalje traže IT stručnjaci, ali raste potreba za medicinskim osobljem, električarima, mašincima i mentorima u obrazovanju. Nedostaju i nastavnici matematike, fizike i jezika, kao i stručnjaci za obnovljive izvore energije i digitalni marketing.
Studija UNDP-a o tržištu rada u Srbiji predviđa da će potražnja za radnom snagom rasti sa 125.000 u ovoj godini na skoro 144.000 do 2026. godine. Najveće potrebe očekuju se u prerađivačkoj industriji, IT sektoru, kao i trgovini na veliko i malo. Ova situacija ukazuje na neophodnost prilagođavanja obrazovnog sistema potrebama tržišta rada.
Iako se deo problema trenutno premošćuje angažovanjem radnika iz inostranstva, stručnjaci upozoravaju da to nije dugoročno rešenje. Ristić smatra da je ključno reformisati obrazovni sistem i ojačati dualni sistem obrazovanja, kako bi mladi iz škola izlazili spremni za rad. Ekonomisti dodaju da je veće povezivanje privrede i obrazovanja jedini način da se tržište rada stabilizuje i izbegnu novi „šokovi“ u potražnji.
Jedna poruka se ističe kao zajednički zaključak svih sagovornika iz regiona: kvalifikovani majstor danas vredi gotovo koliko i visoko plaćeni programer juče. Ova promena, koja je nekada bila nezamisliva, sada postaje realnost i očekuje se da će oblikovati privredu u narednim godinama.
Kako se situacija dalje razvija, važno je pratiti trendove i prilagoditi obrazovni sistem potrebama tržišta. Kvalitetna obuka i priprema mladih za tržište rada su ključni za budućnost ekonomije u Srbiji i regionu. S obzirom na trenutne potrebe, zanatske profesije će verovatno i dalje ostati u fokusu, dok će se potražnja za IT stručnjacima možda stabilizovati ili čak smanjiti u narednim godinama.
