Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije objavilo je zvanično obaveštenje o projektu modernizacije i izgradnje dvokolosečne brze pruge na Koridoru 10 kroz Severnu Makedoniju. Ova obaveza je dostavljena u skladu sa međunarodnom ESPOO konvencijom, koja se bavi procenom uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, s obzirom na to da radovi počinju kod prelaza Tabanovce, na granici između dve zemlje.
Trenutno se sprovodi postupak procene uticaja, koji je u ranoj fazi skrininga. Ovaj proces omogućava javnosti i nadležnim organima u Srbiji da se upoznaju sa tehničkim detaljima projekta, koji ima za cilj dugo očekivano povezivanje železničkog saobraćaja od Centralne Evrope, preko Srbije i Severne Makedonije, sve do Grčke.
Planirano je da se postojeći deo pruge kroz Severnu Makedoniju transformiše u modernu dvokolosečnu, elektrifikovanu prugu dužine oko 195 kilometara. Nova infrastruktura biće projektovana za brzine do 160 km/h u putničkom i do 120 km/h u teretnom saobraćaju. Jedan od ključnih razloga za izgradnju novih deonica jeste to što će stari tuneli na ovoj ruti biti zatvoreni zbog svoje neefikasnosti. Sa radijusom krivina manjim od 350 metara, ovi tuneli ograničavaju brzinu vozova na samo 60 km/h i ne ispunjavaju evropske standarde interopretabilnosti.
Umesto njih, na izazovnoj deonici između Skoplja i Đevđelije planira se izgradnja 19 novih tunela ukupne dužine od 19 kilometara. Projekat obuhvata značajne građevinske aktivnosti, uključujući izgradnju 59 novih objekata, kao što su mostovi, podvožnjaci i nadvožnjaci. Takođe, biće potrebno iskopati oko 18,8 miliona kubnih metara materijala i izraditi nasipa od približno 2,7 miliona kubika. Za polaganje koloseka biće utrošeno oko 566.000 pragova i više od 45.000 tona šina.
Unutar tunela i na specifičnim otvorenim delovima, klasičan tucanik biće zamenjen betonskim pločama. Pruga će biti opremljena evropskim sistemom za kontrolu vozova, GSM-R komunikacijom i zaštitnom ogradom duž celog koridora. Takođe, predviđena je nova železnička veza sa aerodromom u Skoplju.
Ovaj projekat je povezan s planovima Srbije za modernizaciju južnog kraka Koridora 10. Na deonici Beograd – Niš trenutno se završava dokumentacija za izgradnju dvokolosečne pruge za brzine do 200 km/h, uz finansijsku podršku Evropske unije i Evropske investicione banke. Na deonici Niš – Brestovac već se izvode radovi, dok se na poslednjoj deonici do granice sa Severnom Makedonijom radi projektno-tehnička dokumentacija.
Srbija i Severna Makedonija ranije su potpisale Memorandum o saradnji kako bi obezbedile nesmetano povezivanje pruga na granici. Modernizacija makedonskog dela pruge ima ogroman strateški značaj za Srbiju, jer predstavlja ključni korak ka završetku brze železničke veze između Beograda i Atine. Kada ovaj koridor bude završen, srpski brzi vozovi neće se više zaustavljati na granici, već će nesmetano nastaviti ka Skoplju i Solunu.
Sa ekonomskog aspekta, podizanje brzine teretnih vozova na 120 km/h i uvođenje drugog koloseka značajno će ubrzati transport robe iz ključnih grčkih luka, na koje se domaća privreda oslanja. Pored bržeg uvoza i izvoza, Srbija će profitirati i od većih prihoda od tranzitnih taksi, jer će modernizovani Koridor 10 privući kargo operatere koji povezuju Centralnu Evropu sa Egejskim morem.
Ovaj projekat takođe donosi revoluciju u putničkom saobraćaju, omogućavajući građanima Srbije da do Skoplja ili Soluna stignu za samo nekoliko sati. Planirana železnička veza sa skopskim aerodromom biće brza alternativa za putnike iz južnih delova Srbije. Kada se završe sve faze projekta sa obe strane granice, region će dobiti jedinstven i interoperabilan železnički sistem, a procene zvaničnika ukazuju na to da bi kompletna brza veza mogla postati operativna do 2031. godine.
