Saobraćajne gužve postale su svakodnevica u mnogim velikim gradovima, ali London već treću godinu zaredom nosi titulu najsporijeg grada na svetu što se tiče kretanja vozila. Prosečna brzina vožnje u ovom evropskom metropolu iznosi samo 16,5 kilometara na sat, što znači da se vozači gotovo stalno nalaze u kolonama, gubeći dragoceno vreme.
Prema najnovijem izveštaju kompanije TomTom, koja se bavi analizom saobraćaja i navigacionim tehnologijama, putovanje dugo oko deset kilometara u Londonu traje u proseku 35 minuta. Ovi podaci ponovo stavljaju London na vrh liste gradova sa najlošijim saobraćajem na planeti. Godišnji TomTom indeks obuhvata podatke iz 501 grada u 62 zemlje, a analiza se zasniva na informacijama prikupljenim od korisnika satelitske navigacije širom sveta.
Situacija se dodatno pogoršala u odnosu na prethodnu godinu, jer je prosečno trajanje putovanja produženo za još 45 sekundi, što na godišnjem nivou znači da vozači gube čak 136 sati zaglavljeni u gužvama. Kao posebno problematičan dan ističe se 10. septembar 2025. godine, kada je zbog velikog štrajka londonskog metroa ogroman broj građana prešao na drumski saobraćaj, što je dovelo do povećanja nivoa zagušenja za neverovatnih 135 odsto.
Stručnjak za saobraćaj iz kompanije TomTom, Endi Merčant, ističe da ovakvi rezultati nisu iznenađenje. Mnoge londonske ulice potiču još iz srednjeg veka i nisu prilagođene današnjem obimu saobraćaja. Merčant objašnjava da one jednostavno nisu projektovane za raznovrsnost i gustinu saobraćaja kakvu vidimo danas. Ipak, on smatra da postoji prostor za napredak. Najavljena testiranja autonomnih vozila u čak 20 londonskih opština mogla bi doprineti pronalaženju efikasnijih modela upravljanja saobraćajem i rasterećenju najopterećenijih deonica.
Prema prosečnoj brzini kretanja vozila, lista gradova sa najgorim gužvama izgleda ovako: London (16,5 km/h), Bangalor (16,6 km/h), Meksiko Siti (17,4 km/h), Hiderabad (18,4 km/h), Bogota (18,9 km/h), Njujork (19 km/h), Buenos Ajres (19 km/h), Čenaj (19,2 km/h), Pariz (20 km/h), i Ahmedabad (20,7 km/h). Meksiko Siti takođe drži apsolutni rekord po zastojima.
Kada se posmatra isključivo stepen zagušenja, a ne brzina vožnje, najproblematičniji grad na svetu je Meksiko Siti, gde prosečan nivo zastoja iznosi čak 75,9 odsto. Odmah iza njega nalaze se Bangalor sa 74,4 odsto i Bogota sa 69,6 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da saobraćajne gužve postaju globalni problem savremenih megagradova.
Kao što pokazuju rezultati analize, vozači u Londonu ne samo da troše više vremena na putovanju, već se suočavaju i s dodatnim stresom usled konstantnog stajanja i kretanja u sporim kolonama. Osim toga, gubici vremena mogu dovesti do povećanja troškova, kako za vozače, tako i za kompanije koje zavise od brze isporuke dobara i usluga.
S obzirom na sve veće gužve, gradske vlasti moraju da preduzmu hitne mere kako bi se suočile sa ovim problemom. Inovacije u oblasti transporta, kao što su autonomna vozila, i unapređenje javnog prevoza mogu biti ključni za rešavanje ovog izazova. Međutim, zaista efikasno rešenje zahtevaće i promene u urbanističkom planiranju i infrastrukturi, kako bi se prilagodile potrebama modernog saobraćaja.
Uprkos svim izazovima, London i dalje ostaje jedna od najvažnijih svetskih metropola, privlačeći turiste, poslovne ljude i studente iz celog sveta. Ali, dok se situacija sa saobraćajem ne poboljša, vozači će i dalje biti primorani da se suočavaju sa izazovima koji dolaze uz život u jednom od najsporijih gradova na svetu.
