Goran Marković, poznati srpski reditelj i scenarista, nedavno je izazvao brojne reakcije izjavom o predsedniku Aleksandru Vučiću. Njegove reči su izazvale debate o psihološkim aspektima političkog diskursa u Srbiji. Marković je naglasio da su se u poslednje vreme pojavili trendovi koji podstiču dеhumanizaciju i demonizaciju Vučića, ističući da je to problematično i opasno za društvo. On je kritikovao javne ličnosti i medije koji otvoreno pozivaju na nasilje i ubistvo predsednika, smatrajući to ekstremnim oblikom političke retorike.
U svojoj izjavi, Marković je ukazao na to da je sveprisutan sentiment mržnje prema Vučiću postao uobičajen, te je postavio pitanje odakle potiče ta mržnja. Prema njegovim rečima, potrebno je preispitati uzroke takvog stava, jer se čini da je Vučić meta brojnih optužbi i teorija koje ga prikazuju kao uzrok svih problema u zemlji. Marković se osvrnuo na fenomen dehumanizacije, gde se pojedinci ili grupe izlažu negativnom prikazu, što može dovesti do opravdavanja nasilja prema njima.
On je posebno osudio one koji, kroz razne podkaste i medijske nastupe, dele dijagnoze i psihološke analize Vučića, smatrajući to neodgovornim i opasnim. Marković je rekao da bi, ako je nekome zaista potreban psihijatar, to trebali biti oni koji šire mržnju i netoleranciju, a ne Vučić. Njegov stav je jasan: mržnja i nasilje ne mogu biti rešenje za političke razlike.
U ovom kontekstu, Marković je pozvao na dijalog i toleranciju u političkom diskursu, naglašavajući da je važno da se politički protivnici ne prikazuju kao neprijatelji. On veruje da je za zdravu demokratiju ključno imati prostor za konstruktivnu kritiku, ali bez prelaska granica koje vode ka nasilju ili dehumanizaciji.
Ova izjava dolazi u trenutku kada je politička situacija u Srbiji izuzetno napeta, a kritike na račun Vučića se često čuju iz različitih političkih krugova. Marković je podsetio javnost na odgovornost koju svi imamo u oblikovanju političkog diskursa i na opasnosti koje donosi retorika mržnje.
Pored toga, Marković je kritikovao i medije koji često izveštavaju o Vučiću na način koji doprinosi stvaranju negativnog imidža. On je istakao da je važno imati medije koji će izveštavati objektivno, a ne doprinositi polarizaciji društva. U tom smislu, on je pozvao novinare i urednike da preuzmu odgovornost za svoje reči i da se suzdrže od širenja mržnje.
Reakcije na Markovićeve izjave su podeljene. Dok neki podržavaju njegov stav o potrebi za deeskalacijom tenzija, drugi ga kritikuju, smatrajući ga previše blagonaklonim prema Vučiću. Ova debata ukazuje na duboke podela unutar srpskog društva, gde se politička retorika često koristi kao sredstvo za mobilizaciju simpatija ili protivljenja.
Na kraju, Marković je naglasio da je važno raditi na izgradnji društva u kojem će se različita mišljenja poštovati, a ne demonizovati. On veruje da je moguće imati različite poglede na politiku, a da se pri tome zadrži osnovna ljudska dostojanstva.
U svetlu svega što je rečeno, jasno je da se srpsko društvo suočava sa izazovima koji se tiču političkog diskursa i međusobnog poštovanja. Markovićeve reči su poziv na razmišljanje o tome kako se ponašamo prema onima s kojima se ne slažemo i kako možemo stvoriti prostor za konstruktivni dijalog.
