Ubistvo Pantelije Dakića i Ivana Jovovića na reci Bistrici u Goraždevcu, kao i ranjavanje još četvoro srpske dece, i dalje ostaje nerazjašnjeno i posle 23 godine. I pored obimne istrage koja je uključivala pretres stotinak kuća i saslušanje oko 70 svedoka, identitet počinilaca i motivi napada na srpsku decu ostaju misterija. Naime, 1999. godine, tokom sukoba na Kosovu, dok su se deca kupala u reci, ispaljeno je oko 87 metaka u njihovom pravcu. Euleks je 2010. godine obustavio istragu, ostavljajući porodice i zajednicu bez pravde.
Danas, u Goraždevcu, obeležena je godišnjica stradanja. Pomen i parastos za ubijene dečake služio je vladika novobrdski Ilarion, zajedno sa sveštenstvom, monaštvom i sestrinstvom Eparhije raško-prizrenske. Ovaj događaj ukazuje na bol i tugu koje porodice osećaju zbog gubitka svojih najmilijih, ali i na potrebu za pravdom koja još uvek nije ostvarena.
Milisav Dakić, otac ubijenog Pantelije, izrazio je duboko razočaranje prema međunarodnoj zajednici, rekavši: „Stekao sam utisak da ova međunarodna zajednica je mnogo gora i štetnija od ovih ubica naše dece.“ Ove reči oslikavaju osećaj bespomoćnosti i frustracije koji mnoge porodice osećaju, jer se pravda još uvek ne nađe.
Vladika Ilarion je tokom propovedi pozvao prisutne, posebno roditelje i porodice, da, uprkos tragediji, nastave da gledaju na život kroz prizmu vere i vaskrsenja. „Eto, molim vas sve, pre svega roditelje, Ivana i Panta, i braću i sestre, i srodnike, a i sve vas ovde, da živimo vaskrsenjem i da vreme merimo sa te tačke, sa tačke dolaska Hristovog,“ rekao je on, naglašavajući snagu vere u teškim trenucima.
Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Borislav Tajić, takođe je govorio o tragediji koja je zadesila decu tog dana. On je istakao da su pucnji u decu i mlade koji su se okupili pored reke predstavljali napad na ono što je najvrednije u društvu. „Pucnji u Ivana i Pantu i druge, uglavnom decu i omladinu, bili su pucnji u ono najsvetije što imamo, pucnji u našu budućnost, u detinju nevinost,“ naglasio je Tajić, ukazujući na neizmernu vrednost života dece.
Ova tragedija nije samo gubitak za porodice Dakić i Jovović, već i za celu zajednicu koja je izgubila deo svoje budućnosti. Goraždevac, kao i mnoge druge srpske enklave na Kosovu, suočava se sa posljedicama sukoba i nasilja, a sećanje na stradale mlade je stalni podsetnik na teške trenutke kroz koje su prošli.
Društvo se suočava sa pitanjem kako dalje, kako izgraditi budućnost kada su rane prošlosti još uvek otvorene. Održavanje sećanja na Panteliju i Ivana, kao i na svu decu koja su stradala, važno je za pravdu i pomirenje. U tom kontekstu, porodice i zajednice nastavljaju da traže odgovore i pravdu, s nadom da će jednog dana istina izaći na videlo.
Na kraju, ovaj događaj služi kao podsećanje na važnost očuvanja mira i razumevanja među ljudima, kako bi se sprečile buduće tragedije. U svetu koji se suočava sa brojnim izazovima, važno je učiti iz prošlosti i raditi na izgradnji bezbednijeg i pravednijeg društva za sve.
