Predsednica Moldavije Maja Sandu izjavila je da bi, ukoliko bi se održao referendum, glasala za ponovno ujedinjenje sa Rumunijom. Ona je istakla da se Moldavija suočava sa sve većim izazovima da opstane kao suverena država, posebno u svetlu sveprisutnog ruskog hibridnog rata koji uključuje dezinformacije i manipulacije tokom izbora.
Moldavija, sa populacijom od 2,4 miliona, nalazi se između Rumunije i Ukrajine, što je čini posebno ranjivom u trenutnom geopolitičkom okruženju. Sandu je za britanski podkast izjavila: „Ako budemo imali referendum, ja bih glasala za ponovno ujedinjenje sa Rumunijom. Pogledajte šta se danas događa oko Moldavije, pogledajte šta se dešava u svetu.“ Ove reči odražavaju njenu zabrinutost za budućnost Moldavije, koja se bori sa izazovima koje postavlja Rusija.
Moldavija je bila deo Rumunije od 1918. do 1940. godine, kada ju je anektirao Sovjetski Savez. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Moldavija je proglasila nezavisnost 1991. godine. Od tada, zemlja se suočava sa brojnim problemima, uključujući ekonomske poteškoće i političku nestabilnost, što dodatno otežava njeno samostalno postojanje.
Na referendumu održanom 2024. godine, stanovnici Moldavije su sa tesnom većinom od 50,4 odsto glasali za pristupanje Evropskoj uniji. Međutim, ovaj proces je bio obeležen mešanjem Rusije, što dodatno komplikuje situaciju. Sandu je ponovo izabrana za predsednicu, osvojivši oko 55 odsto glasova, čime je pobedila svog proruskog protivnika.
Iako je izrazila svoju ličnu podršku ideji o ponovnom ujedinjenju sa Rumunijom, Sandu je naglasila da većina stanovništva Moldavije nije za ovu opciju. U poređenju sa pristupanjem EU, koje je podržano od strane vlasti, ideja o ponovnom ujedinjenju sa Rumunijom nije popularna među građanima. Ankete pokazuju da se oko dve trećine Moldavaca protive ovom konceptu, dok je podrška za ovu ideju tradicionalno jača u Rumuniji.
Moldavija se suočava sa brojnim izazovima, uključujući ekonomske krize, političke nestabilnosti i ruske pretnje. U svetlu svega toga, predsjednica Sandu smatra da je jedini način za Moldaviju da opstane kao demokratija i suverena država okretanje ka Evropi i jačanje veza sa EU. Njena proevropska vladavina se suočava sa otporom, ali ona ostaje posvećena cilju da Moldavija postane deo evropskih integracija.
Analitičari upozoravaju da bi ponovna rasprava o ujedinjenju sa Rumunijom mogla dodatno polarizovati društvo, s obzirom na to da su mnogi Moldavci skeptični prema toj ideji. U međuvremenu, Moldavija se mora suočiti sa brojnim unutrašnjim problemima, uključujući korupciju, siromaštvo i ekonomske izazove, koji su dodatno pogoršani ratom u Ukrajini i ruskim uticajem u regionu.
U ovom kontekstu, Sandu se suočava sa težim zadatkom nego ikad. Njena politika se oslanja na jačanje veza sa EU, ali i na balansiranje između unutrašnjih pritisaka i spoljnog pritiska koji dolazi iz Moskve. U narednim mesecima, Moldavija će morati da donese važne odluke koje će oblikovati njen put ka budućnosti, bilo da se radi o članstvu u EU ili o mogućem ponovnom ujedinjenju sa Rumunijom.
Moldavija se nalazi na raskrsnici, i dok se suočava sa brojnim izazovima, njena budućnost zavisi od odluka koje donosi njeno vođstvo, ali i od volje građana. U ovom trenutku, Sandu i njena vlada imaju zadatak da pronađu način da osiguraju stabilnost i prosperitet za svoj narod, dok istovremeno navigiraju kroz kompleksnu političku situaciju u regionu.
