Dok se Evropljani suočavaju sa rastućim cenama nafte i gasa, zemlje G7 pozivaju se da oporezuju velike kompanije iz sektora fosilnih goriva koje ostvaruju profit od rata protiv Irana. U ovom kontekstu, optužbe su usmerene prema ovim gigantima, koji su navodno profitirali od eskalacije sukoba na Bliskom istoku, dok globalne cene nafte ostaju nestabilne.
Pre početka rata protiv Irana, cena nafte marke Brent, koja služi kao svetska referentna tačka, kretala se između 60 i 70 dolara po barelu. Međutim, nakon blagog pada, cene su 12. marta 2023. godine skočile iznad 100 dolara po barelu, što izaziva zabrinutost, posebno nakon napada na tri teretna broda u Zalivu.
Ormuski moreuz, koji se proteže 38 kilometara između Persijskog i Omanskog zaliva, smatra se jednom od najvažnijih trgovačkih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko 20 miliona barela nafte dnevno. Teheran je nastavio sa napadima na komercijalne brodove u ovom prolazu, a pretnje o zatvaranju rute za plovidbu mogu dodatno održati cene nafte iznad 100 dolara.
Analitičari kompanije Vud Makenzajn procenjuju da bi proizvođači sa Bliskog istoka mogli povećati izvoz preko gasovoda Istok-Zapad do Crvenog mora, dok bi dodatne količine mogle biti isporučene iz Iraka u Sredozemno more. Ipak, naglašava se da nije moguće brzo povećati proizvodnju, jer to zahteva vreme.
U sredu su se mnoge zemlje, uključujući većinu Evrope, dogovorile da oslobode rekordnu količinu nafte iz svojih rezervi u pokušaju da reše probleme sa nestašicom i rastućim cenama. Međutim, oslobađanje 400 miliona barela, što je više nego dvostruko od prethodnog rekorda, predstavlja samo četiri dana globalnih zaliha, što ekološke organizacije smatraju nedovoljnim rešenjem.
Fani Petitbon iz organizacije 350.org ističe da zemlje G7 moraju prestati da štite profit i početi da oporezuju kompanije koje doprinose klimatskoj krizi. „Radni ljudi ne bi trebalo da plaćaju cenu dok naftne kompanije tretiraju rat na Bliskom istoku kao dobitnu kartu na lutriji“, dodaje ona.
Novo istraživanje organizacije „Transport i životna sredina“ pokazuje da će Evropljani plaćati „geopolitičku premiju“ od dodatnih 150 miliona evra dnevno zbog rasta cena nafte. U 2022. godini, kada su cene nafte prešle 100 dolara, Evropljani su potrošili dodatnih 55 milijardi evra na pumpama, a cene dizela i benzina su se značajno povećale.
U međuvremenu, 7,7 miliona električnih automobila u Evropi već je smanjilo potrošnju nafte za 126.000 barela dnevno, što ukazuje na potencijal za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva. Klimatski stručnjaci ističu da ratovi otkrivaju duboke mane u energetskom sistemu, jer kompanije za fosilna goriva često profitiraju dok se obični građani bore sa rastućim troškovima.
Klemans Diboa iz 350.org naglašava da vlade G7 moraju prestati da omogućavaju kompanijama iz sektora fosilnih goriva da zadrže moć oblikovanja energetskog sistema. Preporučuje se uvođenje snažnog poreza na neočekivane prihode, koji bi mogao biti preusmeren na domaćinstva i ubrzati prelazak na čiste izvore energije.
Zaključak je da je potrebno hitno delovanje kako bi se stabilizovalo tržište i smanjila zavisnost od fosilnih goriva, jer trenutna situacija ne može trajati bez ozbiljnih posledica po ekonomiju i životnu sredinu.
