Istraga Komisije Ujedinjenih nacija (UN) došla je do zaključka da Izrael čini genocid nad stanovništvom Gaze, a za to su odgovorni visoki zvaničnici, uključujući premijera Benjamina Netanjahua. Ovi nalazi su objavljeni u izveštaju koji se oslanja na dokaze o masovnim ubistvima, blokadi humanitarne pomoći, prisilnim raseljavanjima i uništavanju medicinskih ustanova, uključujući kliniku za vantelesnu oplodnju. Komisija navodi da se ovim zaključcima pridružuju i brojne međunarodne organizacije za ljudska prava.
U izveštaju se citiraju izjave više izraelskih funkcionera, uključujući bivšeg ministra odbrane Joava Galanta, predsednika Izraela Isaka Hercoga i samog Netanjahua. Galant je 9. oktobra 2023. godine najavio potpuno zatvaranje pojasa Gaze, tvrdeći da Izrael „ratuje protiv ljudskih zveri“ i da mora „postupati u skladu s tim“. Ovaj komentar je izazvao brojne reakcije i osude međunarodne zajednice.
U nastavku, Galant je izjavio da „Gaza se neće vratiti na ono što je bila pre“ i da će Izrael uništiti sve. Njegova retorika sugeriše da će vojne operacije trajati nedeljama ili mesecima, a da će se vojne snage usmeriti na sve ciljeve u regionu.
Predsednik Hercog je 13. oktobra izjavio da je „cela nacija odgovorna“ za trenutnu situaciju, negirajući ideju da civili nisu svesni sukoba. Ove izjave dodatno komplikuju situaciju i ukazuju na jaču militarizaciju izraelskog pristupa Gazi.
Premijer Netanjahu je u pismu vojnicima, datiranom 3. novembra, spomenuo Amaleka, tvrdeći da se radi o ratu između „sinova svetlosti i sinova tame“. Ovaj referentni okvir, koji se oslanja na biblijske tekstove, dodatno je podstakao percepciju rata kao „svetog rata“ sa ciljem potpunog uništenja neprijatelja. Ove tvrdnje su izazvale zabrinutost među analitičarima i međunarodnim posmatračima, koji smatraju da ovakva retorika može imati dalekosežne posledice na humanitarnu situaciju u Gazi.
Komisija UN-a naglašava da su ovi komentari i akcije izraelskih lidera doprineli eskalaciji nasilja i humanitarnoj katastrofi u Gazi. Prema podacima UN-a, hiljade ljudi su poginule, a stotine hiljada su raseljene usled sukoba. Izrael odbija saradnju sa Komisijom, optužujući je za „političku pristrasnost“, a predstavnici izraelske misije u Ženevi izjavili su da su optužbe protiv Izraela neutemeljene i da nisu zasnovane na činjenicama.
U ovom kontekstu, humanitarna situacija u Gazi postaje sve teža. Brojne organizacije, uključujući Crveni krst i UNICEF, upozoravaju na katastrofalne uslove u kojima se nalaze civili, koji su suočeni sa nedostatkom hrane, vode, lekova i osnovnih medicinskih usluga. Blokada humanitarne pomoći dodatno pogoršava situaciju, a mnogi stanovnici Gaze su prisiljeni da beže iz svojih domova u potrazi za sigurnošću.
Ove tenzije i sukobi u regionu doveli su do masovne evakuacije i humanitarne krize, što izaziva zabrinutost i osudu širom sveta. Međunarodna zajednica poziva na hitnu akciju kako bi se obezbedila humanitarna pomoć i zaštita civila, dok se sukobi nastavljaju.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da je situacija u Gazi kompleksna i duboko ukorenjena u istorijskim, političkim i socijalnim kontekstima. Međunarodna zajednica suočava se sa izazovom da pronađe rešenje koje će omogućiti mir, sigurnost i ljudska prava za sve stanovnike regiona. U međuvremenu, humanitarne organizacije nastavljaju da rade na obezbeđivanju pomoći onima kojima je najpotrebnija, dok se svet suočava sa jednim od najtežih humanitarnih krize u poslednjim decenijama.
