Istraživanje naučnika sa Univerziteta Istočne Anglije otkrilo je da promene u DNK polarnih medveda mogu igrati ključnu ulogu u njihovoj sposobnosti da se prilagode sve višim temperaturama. Ova studija, koja je prvi put uspostavila statistički značajnu vezu između porasta temperature i promena u DNK kod divljih sisara, objavljena je u časopisu „Mobilna DNK“, a vest je prenela britanska štampa, uključujući Gardijan.
Polarni medvedi, koji su simbol arktičke divljine, suočavaju se s ozbiljnim pretnjama zbog klimatskih promena. Kako se globalne temperature povećavaju, njihovo prirodno stanište, koje se sastoji od morskog leda, sve više se smanjuje. Očekuje se da će do 2050. godine dve trećine populacije polarnih medveda nestati ako se trenutni trendovi nastave.
U istraživanju su naučnici analizirali genetske podatke iz uzoraka polarnih medveda prikupljenih tokom više godina. Utvrđeno je da određene promene u njihovom DNK mogu biti odgovor na stres uzrokovan porastom temperatura. Ove promene se odnose na genetske mehanizme koji su uključeni u metabolizam i adaptaciju na toplotu, što može ukazivati na to kako se ova vrsta može prilagoditi novim klimatskim uslovima.
Naučnici su se fokusirali na analizu gena koji su uključeni u regulaciju telesne temperature i metabolizma masti. U okviru istraživanja, zabeleženo je da se kod polarnih medveda javljaju specifične mutacije koje im omogućavaju da bolje koriste resurse u okruženju koje se sve više menja. Ove promene su posebno važne jer polarni medvedi zavise od morskog leda za lov na foke, koji su im glavni izvor hrane.
Prema procenama, ukoliko se trenutni trendovi globalnog zagrevanja nastave, polarni medvedi će se suočiti sa smanjenjem staništa, što će dodatno otežati njihovo preživljavanje. U istraživanju se ističe da su promene u životnoj sredini već dovele do smanjenja populacije polarnih medveda u nekim regionima Arktika. Na primer, u oblasti Beaufort mora, zabeležen je značajan pad broja polarnih medveda zbog gubitka leda.
Stručnjaci upozoravaju da je prilagođavanje polarnih medveda na nove klimatske uslove proces koji zahteva vreme, a brzina klimatskih promena je mnogo veća od njihove sposobnosti da se adaptiraju. Ovo istraživanje naglašava važnost očuvanja staništa polarnih medveda kao i drugih vrsta koje su ugrožene usled klimatskih promena.
Osim promena u DNK, istraživanje je takođe pokazalo da se polarni medvedi suočavaju s drugim izazovima, kao što su smanjenje dostupnosti hrane i povećanje konkurencije s drugim predatorima. Kako se morski led smanjuje, polarni medvedi su primorani da putuju duže udaljenosti u potrazi za hranom, što može dovesti do iscrpljenosti i smanjenja reproduktivnog uspeha.
Pored svega navedenog, klimatske promene utiču i na ekosistem u celini. Gubitak morskog leda ima dalekosežne posledice ne samo za polarne medvede, već i za čitav arktički ekosistem. Promene u temperaturama mogu uticati na migracione obrasce drugih životinja, kao i na zdravlje biljnih zajednica koje su deo ovog osetljivog ekosistema.
U svetlu ovih saznanja, naučnici pozivaju na hitnu akciju kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte i usporile klimatske promene. Očuvanje polarnih medveda i njihovog staništa predstavlja ne samo očuvanje jedne vrste, već i borbu za očuvanje čitavog arktičkog ekosistema koji je vitalan za ravnotežu našeg planeta.
Razumevanje genetskih adaptacija polarnih medveda može pomoći u razvoju strategija za njihovu zaštitu i očuvanje. Istraživanje kao što je ovo predstavlja važan korak ka razumevanju kako klimatske promene utiču na divlje životinje i kako možemo da se borimo protiv gubitka biodiverziteta na globalnom nivou.
