Generalni sekretar Saveta Evrope, Marija Pejčinović Burić, izrazila je zabrinutost povodom predloženih zakona u vezi sa pravima manjina u Srbiji, poznatih kao „Mrdićevi zakoni“. Ovi zakoni, koji su osmišljeni da unaprede prava i položaj manjinskih grupa, izazvali su podeljena mišljenja u društvu. Pejčinović Burić je naglasila da je neophodno da se svi zakonodavni akti usklade sa evropskim standardima i preporukama Saveta Evrope.
Tokom sastanka sa srpskim zvaničnicima, ona je istakla da je Savet Evrope posvećen zaštiti ljudskih prava i promociji ravnopravnosti. „Mrdićevi zakoni“ su, prema njenim rečima, prilika za Srbiju da pokaže svoju posvećenost evropskim vrednostima. Međutim, ona je upozorila da usvajanje ovakvih zakona mora biti praćeno širokom javnom raspravom i konsultacijama sa svim zainteresovanim stranama, posebno sa predstavnicima manjinskih zajednica.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se u Srbiji vodi debata o pravima manjina, koja je postala sve aktuelnija zbog političkih i društvenih tenzija. Predlozi zakona obuhvataju različite aspekte, uključujući obrazovanje, jezik, kulturu i političko predstavljanje manjina. Pejčinović Burić je naglasila da je važno da se ovi zakoni donesu uz punu podršku i učešće manjinskih grupa, kako bi se osiguralo da njihova prava budu adekvatno zaštićena.
U okviru razgovora, ona je takođe pomenula i pitanje slobode medija u Srbiji, koje je od suštinskog značaja za demokratiju i transparentnost. Savet Evrope je ranije izrazio zabrinutost zbog pritisaka na novinare i medijske kuće, kao i zbog sve većeg broja napada na novinare. Pejčinović Burić je podsetila da je sloboda medija ključna za informisanje javnosti i omogućavanje društvene kritike.
Pored toga, razgovarano je i o izazovima s kojima se Srbija suočava u procesu evropskih integracija. Generalni sekretar je podsetila na obaveze koje Srbija ima prema EU, posebno u pogledu vladavine prava, borbe protiv korupcije i zaštite ljudskih prava. „Srbija mora da pokaže da je ozbiljna u svojim ambicijama i da je spremna da ispuni sve zahteve koje postavlja EU“, naglasila je ona.
U kontekstu „Mrdićevih zakona“, Pejčinović Burić je istakla da je važno da Srbija ne vidi ove zakone kao teret, već kao priliku da unapredi svoj društveni sistem i doprinese stabilnosti u regionu. „Prava manjina nisu samo moralna obaveza, već i društvena potreba koja doprinosi izgradnji boljeg društva“, rekla je ona.
U međuvremenu, reakcije iz Srbije na izjave Saveta Evrope su bile različite. Dok neki političari i nevladine organizacije pozdravljaju podršku i upozorenja Saveta, drugi smatraju da se strana organizacija meša u unutrašnje poslove zemlje. Ova podeljena mišljenja ukazuju na složenu dinamiku između nacionalnog suvereniteta i međunarodnih obaveza.
U narednim danima očekuje se da će se održati dodatne konsultacije između srpskih vlasti i Saveta Evrope kako bi se razjasnile sve nedoumice u vezi sa „Mrdićevim zakonima“. Kako bi se postigla najbolja moguća rešenja, važno je uključiti sve relevantne aktere, uključujući civilni sektor i predstavnike manjinskih zajednica.
Na kraju, Pejčinović Burić je ponovila da je Savet Evrope spreman da pruži podršku Srbiji u ovom procesu, ali je naglasila da je ključno da se svakodnevno radi na unapređenju ljudskih prava i borbi protiv diskriminacije. Srbija ima priliku da bude lider u regionu kada je reč o zaštiti prava manjina, ali to zahteva ozbiljan pristup i posvećenost svih nivoa vlasti.
