Evropa je na čelu upotrebe vještačke inteligencije (AI), ali unutar samog kontinentala postoje značajne razlike u učestalosti korišćenja ovog savremenog alata, kako pokazuje novi izvještaj. Ova analiza, koja je obuhvatila različite zemlje, ukazuje na to da iako je Evropa generalno predvodnik u razvoju i implementaciji AI tehnologija, unutrašnje varijacije mogu biti izražene u zavisnosti od ekonomskog razvoja, obrazovnog sistema i tehnološke infrastrukture svake pojedine države.
Izvještaj je istakao da su nordijske zemlje, kao što su Švedska i Finska, u vrhu liste kada je u pitanju korišćenje vještačke inteligencije u različitim sektorima, uključujući zdravstvo, finansije i obrazovanje. Ove zemlje su prepoznate kao lideri u inovacijama, sa snažnim fokusom na istraživanje i razvoj, što je omogućilo bržu adaptaciju AI tehnologija.
S druge strane, zemlje jugoistočne Evrope, kao što su Srbija i Bosna i Hercegovina, beleže znatno sporiji napredak u ovoj oblasti. Razlozi za ovo uključuju niže nivoe investicija u tehnologiju, manjak obrazovanih stručnjaka u oblasti IT i vještačke inteligencije, kao i slabiju infrastrukturu. Ipak, stručnjaci smatraju da postoji potencijal za poboljšanje, ukoliko se poveća interesovanje za digitalizaciju i edukaciju u ovim zemljama.
Još jedan ključni faktor koji je uticao na upotrebu vještačke inteligencije u Evropi je regulativa. Evropska unija je usvojila nekoliko zakona i smernica koji su usmereni na regulaciju upotrebe AI, sa ciljem da se obezbede etički standardi i zaštita podataka. Ovi zakoni su često naišli na pozitivne reakcije, ali i kritike zbog mogućih ograničenja koja mogu uticati na inovacije.
Uprkos ovim izazovima, izvještaj ukazuje na to da se u mnogim evropskim zemljama razvijaju strategije za poboljšanje upotrebe vještačke inteligencije. Na primer, u Nemačkoj je pokrenut nacionalni program koji ima za cilj da unapredi istraživanje i razvoj u oblasti AI, dok su Francuska i Velika Britanija takođe uvele slične inicijative. Ove strategije uključuju i podršku startup kompanijama, koje su često motor inovacija u tehnološkom sektoru.
U izveštaju se takođe navodi kako je pandemija COVID-19 ubrzala proces digitalizacije i usvajanja AI rešenja u različitim sektorima. Mnoge kompanije su bile primorane da se prilagode novim uslovima rada, što je otvorilo vrata za bržu integraciju vještačke inteligencije u poslovne procese. Ovo je dovelo do razvoja novih alata za analizu podataka, automatizaciju i optimizaciju poslovanja.
Ipak, izazovi ostaju, posebno kada je reč o obuci radne snage. Mnoge zemlje se suočavaju sa nedostatkom kvalifikovanih stručnjaka koji mogu raditi sa AI tehnologijama. U cilju prevazilaženja ovog problema, potrebno je investirati u obrazovanje i obuke koje će omogućiti ljudima da steknu veštine potrebne za rad sa veštačkom inteligencijom.
Kao zaključak, iako Evropa prednjači u korišćenju vještačke inteligencije, različite zemlje se suočavaju sa različitim izazovima i prilikama. Razvoj AI tehnologija može značajno doprineti ekonomskom rastu i unapređenju kvaliteta života, ali je neophodno raditi na smanjenju razlika između zemalja i osigurati da svi imaju pristup beneficijama koje AI može doneti. U ovom kontekstu, važna je saradnja između vlada, akademskih institucija i privatnog sektora kako bi se stvorili uslovi za održiv razvoj i primenu vještačke inteligencije u celoj Evropi.
