Beograđani su primetili da se broj vrabaca u gradu drastično smanjuje, a stručnjaci upozoravaju da ovaj trend nije slučajan. Uroš Stiljković iz Društva za zaštitu ptica Srbije, u razgovoru za Euronews Srbija, ukazuje na to da je glavni uzrok smanjenja broja vrabaca dugogodišnji nedostatak zelenila u urbanim sredinama.
Stiljković ističe da, iako se u Beogradu može videti drveće i trava, nedostaje žbunja koje pticama pruža potrebnu zaštitu i sklonište. „Žbunja ili nema, ili je toliko agresivno orezano da više ne može da pruži zaklon pticama. U našem okruženju se može primetiti koliko je novih zgrada niklo, dok se parkovi gotovo i ne grade“, naglašava Stiljković, dodajući da se urbani prostori sve više uređuju prema estetskim potrebama ljudi, dok se prirodni ekosistemi zapostavljaju.
Urbanizacija, kao glavni faktor, dovodi do smanjenja dostupnog prostora za ptice. Stiljković objašnjava da se sve veće zemljišne površine pretvaraju u beton i asfalt, čime se umanjuju mogućnosti za sklonište i izvor hrane za vrabce. „Sve je više betona i asfalta, a sve manje prostora gde ptice mogu da se sakriju ili pronađu hranu“, dodaje on.
Pad broja vrabaca nije nov fenomen, ali se poslednjih godina ubrzano intenzivira. Stiljković ukazuje da su podaci alarmantni, jer brojnost vrabaca opada od 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Ovaj trend nije prisutan samo u Srbiji, već i u celoj Evropi. Vrabci menjaju svoje stanište — nekada su više prisutni u centru grada, a nekada na obodima, ali uvek u blizini nekakvog zelenila, gde mogu da se čuju.
Stručnjaci smatraju da je važno prepoznati značaj zelenih površina i njihovu ulogu u očuvanju biodiverziteta u urbanim sredinama. „Smanjenje broja vrabaca može imati dalekosežne posledice, ne samo na ekosistem, već i na kvalitet života u gradu“, upozorava Stiljković.
Negovanje i obezbeđivanje zelenih površina u gradovima može pomoći u vraćanju vrabaca i drugih ptica. „Povećanje broja parkova i uređenje prostora sa više žbunja i drveća može stvoriti bolje uslove za ptice“, ističe Stiljković.
Kako bi se situacija poboljšala, potrebno je angažovanje građana i lokalnih vlasti. Edukacija o značaju očuvanja prirode i uključivanje građana u akcije pošumljavanja i održavanja zelenih površina mogu biti ključni koraci ka rešenju ovog problema.
„Svaka akcija može doprineti očuvanju naše prirode i vraćanju vrabaca u grad. Bitno je da svi shvatimo koliko je važno da živimo u skladu s prirodom i da je zaštitimo“, zaključuje Stiljković.
U svetlu ovih informacija, važno je da se svi zajedno angažujemo u očuvanju prirodnih staništa i obezbeđivanju boljih uslova za život ptica u urbanim sredinama. Samo zajedničkim naporima možemo obezbediti da vrabci ponovo postanu deo svakodnevnog života Beograda, a i drugih gradova.
Ova tema je veoma važna za buduće generacije, koji bi trebali da uživaju u prirodi i njenim blagodatima, a ne da svedočimo opadanju broja vrabaca i drugih ptica. U tom smislu, očuvanje prirode nije samo dužnost, već i obaveza svih nas.
