Predstojeći parlamentarni izbori u Sloveniji predstavljaju ključni trenutak za budućnost zemlje, ocenila je slovenačka spisateljica Ana Šnabl u autorskom tekstu za Gardijan. Ona ističe da su ovi izbori suštinski izbor između manjkavog pluralizma i modela vlasti koji može brzo urušiti demokratske norme. U tekstu, Šnabl upozorava na potencijalnu opasnost koju bi pobeda Janeza Janše, lidera Slovenačke demokratske stranke (SDS), mogla doneti, s obzirom na njegovu bliskost sa neliberalnim pristupima Viktor Orban-a i Donalda Trampa.
Odlazeća koalicija premijera Roberta Goloba, koja je formirana uoči izbora 2022. godine, imala je relativno stabilan mandat, što je prema slovenačkim standardima gotovo čudo. Golobov Pokret sloboda, koji je osvojio 41 od 90 mesta u parlamentu, omogućio je formiranje koalicije sa Socijaldemokratama i Levicom, čime je stvorena retka stabilnost u fragmentisanom političkom sistemu. Ipak, vlada nije bila bez mana, a Golob je došao na vlast s ograničenim iskustvom, što je ponekad rezultiralo improvizacijama.
Tokom svog mandata, vlada je uspela da obezbedi finansijsku podršku nakon poplava 2023. godine, kao i mere za ublažavanje energetske krize. Iako su postojale kritike na račun poštovanja osnovnih prava i sloboda, Šnabl napominje da su institucije u zemlji i dalje funkcionisale, a medijski pejzaž bio je pluralistički, uprkos polarizaciji.
Međutim, podrška Golobovom Pokretu sloboda opala je, dok je SDS konstantno vodila u anketama, s lojalnim biračima. Janša, dugogodišnji lider SDS-a, imao je iskustvo u vlasti, ali su njegovi mandati bili obeleženi polarizacijom i sukobima s medijima. Tokom prethodnog mandata, Janša je pokušao da oslabi nezavisnost novinskih agencija i javnog servisa, što je izazvalo otpore i proteste.
S obzirom na trenutnu situaciju, Šnabl ukazuje na promene u evropskom političkom okruženju koje favorizuju retoriku desnice. Janša je, inspirisan Trampovim stilom, izrazio želju za vladanjem bez koalicionih pregovora, što može signalizovati težnju ka autokratskom vođenju. U ovom kontekstu, očekuje se da bi nova vlada predvođena SDS-om mogla delovati odlučno u kontroli migracija i deregulaciji, što bi moglo povećati uticaj izvršne vlasti na medije i pravosuđe.
Iako slovenačke institucije ostaju čvrsto ukorenjene u pravnom okviru Evropske unije, Šnabl upozorava da bi neliberalizam mogao napredovati postepeno, unutar zakona. Ona zaključuje da ovi izbori predstavljaju strukturni izbor koji može oblikovati budućnost demokratskih normi u Sloveniji, naglašavajući potrebu za očuvanjem demokratije i pluralizma u zemlji.
