U poslednjih nekoliko godina, gajenje krastavaca, posebno kornišona, postalo je najisplativija grana srpske poljoprivrede. Ova vrsta povrća je posebno popularna tokom septembra, kada se masovno kupuje za pravljenje turšije, što dodatno podstiče potražnju. Stručnjaci ističu da Srbija postaje sve značajniji izvoznik krastavaca, a u proizvodnji učestvuje nekoliko hiljada malih poljoprivrednika. Veliki deo proizvedenih krastavaca se plasira na tržište Evropske unije, što doprinosi rastu ovog sektora.
Klimatski uslovi su ključni za uspešan uzgoj krastavaca, koji zahtevaju mnogo sunčeve svetlosti. Međutim, zbog sušnog leta ove godine, mnogi proizvođači su se oslonili na sisteme za navodnjavanje kako bi obezbedili dobar prinos. Porodica Mišković iz Kikinde, koja se bavi ovim uzgojem već tri godine, postigla je odličan prinos od 12 kilograma ploda po kvadratnom metru. Dunja Mišković, član porodice, rekla je da su temperature bile izuzetno visoke, što je otežalo održavanje biljaka. Njihov sistem za navodnjavanje radio je i po pet do šest sati dnevno, ali su, uprkos izazovima, uspeli da dobiju dobar urod.
Jedna od prednosti gajenja krastavaca je to što nije potrebno mnogo prostora za sadnju, a otkup je zagarantovan. Dragan Vukobrat, poljoprivrednik iz Kikinde, ističe da se na malim površinama može ostvariti značajan prihod, čime se gajenje krastavaca pokazuje kao veoma isplativo. U čačanskom kraju, više od 400 domaćinstava može da računa na siguran prihod zahvaljujući ovoj kulturi. U nekim vranjanskim selima, uzgoj kornišona traje već više od tri decenije, a berba traje nedeljama.
Cene krastavaca variraju u zavisnosti od kvaliteta. Prva klasa se otkupljuje po ceni od 135 dinara, druga klasa po 90 dinara, dok se treća klasa otkupljuje po 30 dinara. Nenad Trajković, poljoprivrednik iz Donjeg Vrtogoša, primetio je da postoji mala razlika između prve i druge klase, dok je razlika između druge i treće klase znatno veća, što može predstavljati problem za proizvođače.
Uprkos izazovima koje donosi klima, srpski poljoprivrednici nastavljaju da se prilagođavaju i unapređuju svoje tehnike kako bi postigli što veće prinose. Uz sve veću potražnju za krastavcima na domaćem i stranom tržištu, ova kultura postaje sve važnija za ekonomiju Srbije. S obzirom na to da se očekuje dalji rast potražnje, mnogi proizvođači razmatraju mogućnosti za proširenje svojih zasada, kako bi iskoristili prednosti koje ova proizvodnja donosi.
Gajenje krastavaca, posebno u ovim teškim klimatskim uslovima, zahteva posvećenost i trud, ali rezultati su često izuzetno isplativi. Poljoprivrednici se nadaju da će uz nove tehnike i pristupe, kao i uz podršku države, moći da povećaju svoj udeo na tržištu i doprinesu daljem razvoju srpske poljoprivrede. U tom smislu, važno je da se nastavi sa edukacijom i pružanjem informacija malim proizvođačima o najboljim praksama u uzgoju i tržišnim trendovima.
U svetlu ovih informacija, očigledno je da gajenje krastavaca predstavlja značajnu priliku za srpske poljoprivrednike, a njihova sposobnost da se prilagode i inoviraju će biti ključna za budući uspeh ovog sektora. S obzirom na važnost poljoprivrede za ekonomiju Srbije, podrška i ulaganja u ovu granu su od suštinskog značaja za održivi razvoj i prosperitet.
