U najnovijem ostvarenju reditelja Gilmoura del Tora pod nazivom „Frankenštajn“, koje je dostupno na Netflix platformi, Oscar Isaac preuzima ulogu Dr. Viktora Frankensteina. Ovaj opsesivni naučnik se upušta u izazovan proces reanimacije mrtvog tela. U jednoj od ključnih scena, koja se odvija u Royal College of Medicine, Viktor otkriva izvanredan rad na kojem je radio, koristeći delove iz dvaju različitih tela. Del Toro, poznat po svojoj ljubavi prema Marijim Šeli i njenom delu, nudi jedinstveno tumačenje ove priče. Film se fokusira na srž narativa koja istražuje ljudski duh, razumevanje i oproštaj, a ne samo na naučna zastranjenja i moralna pitanja koja prate taj proces.
Ova adaptacija se izdvaja od drugih prethodnih verzija zbog duboke ljudskosti stvorenja i njegovih kompleksnih interakcija sa ostalim likovima, posebno sa Elizabeth, koja u ovom filmu ima ulogu nezavisne naučnice. Tokom filma, istražuju se teme srama, ljudske empatije i komplikovanih međuljudskih odnosa. Dok neki kritičari ističu da su socijalne kritike iz Šelijevog dela donekle izgubljene u ovoj interpretaciji, drugi hvale del Torovu sposobnost da prikazivanjem jačih karaktera i emocionalnijih aspekata dâ freskiju priče.
Kroz pandorinu kutiju ljudskih emocija, del Toro uspeva da uvuče gledaoce u Svet Frankenštajnovog stvaranja, osvetljavajući vreme i prostor u kojem je nauka sve više preispitana. Gledaoci se suočavaju sa moralnim dilemama koje postavlja Viktorov nepredvidivi put, a sam film pruža bogatu paletu likova koji istražuju granice etike u nauci.
Film u velikoj meri oživljava postavke i likove koje smo naučili da volimo iz klasične književnosti, dok pritom dodaje nove slojeve i duboke emocije. Ne samo da se fokusira na zaplet, već celi narativ služi kao podsticaj za dublje razumevanje ljudske prirode i sposobnosti za razumevanje i oproštaj. Victorov put u potrazi za razumevanjem samog sebe i svojih dela izuzetno je simboličan i zajednički je za sve nas, što film čini relevatnim i u savremenom svetu.
Jedna od ključnih poruka ovog filma je ideja o tome koliko su snažne veze između pojedinaca i kako naučne strasti mogu dovesti do izolacije. Kroz likove, film nas podseća na važnost empatije i razumevanja, objašnjavajući da su često naši strahovi i predrasude prema nepoznatom uzrok usamljenosti. U ovom prenapregnutom svetu, gde su emocije često potisnute, del Torova verzija „Frankenštajna“ poziva nas da se suočimo sa sopstvenim nesigurnostima i strahovima.
Koliko god da je film uzbudljiv i potresan, on deluje i kao kritika društva, postavljajući važna pitanja o statusu žene u nauci, o predrasudama i strahovima koji okružuju naučnost i inovacije. Na kraju, „Frankenštajn“ iz 2025. godine nije samo priča o stvoriteljima i stvorenjima, već i duboko promišljanje o ljudskom iskustvu u celini.
