U Bosni i Hercegovini, situacija na tržištu automobila i dalje je takva da dominiraju polovni automobili, posebno oni stari deset i više godina. Ova pojava je rezultat ekonomskih prilika i visokih troškova novih vozila, što građane često primorava na kupovinu starijih modela. U međuvremenu, Francuska je započela novi program koji ima za cilj da omogući građanima s nižim primanjima da voze nove električne automobile uz minimalne mesečne troškove.
Novi francuski program, koji se naziva „Vožnja električnog automobila za 94 eura mesečno“, predstavlja značajan korak u promociji električnih vozila, posebno među onim stanovnicima koji možda ne bi mogli priuštiti troškove kupovine novog automobila. Ovaj program je posebno usmjeren ka porodicama s niskim primanjima i pojedincima koji se bore sa finansijskim izazovima. Naime, cilj je omogućiti pristup ekološkim vozilima, koja su često skuplja, ali u dugoročnoj perspektivi mogu doneti uštede na gorivu i održavanju.
Program je uveden kao deo šire strategije francuske vlade da smanji emisije štetnih gasova i promoviše održivi razvoj. Električni automobili su poznati po svojoj ekološkoj prednosti u odnosu na tradicionalna vozila sa unutrašnjim sagorevanjem, a ovaj program može biti ključan u motivisanju ljudi da pređu na električne modele.
U okviru programa, građani mogu izabrati iz različitih modela električnih automobila koji su dostupni po ovom povoljnim uslovima. Mesečna rata od 94 eura uključuje sve potrebne troškove, čime se smanjuje finansijski teret na korisnike. Osim toga, vlada nudi dodatne subvencije za kupovinu električnih automobila, što dodatno olakšava prelazak na ekološki prihvatljivije opcije.
Dok se u Bosni i Hercegovini i dalje suočava sa izazovima u oblasti mobilnosti, ovakvi primeri iz drugih zemalja mogu poslužiti kao inspiracija za poboljšanje lokalnog tržišta automobila. U BiH, kupovina polovnih automobila je često jedino rešenje za mnoge porodice, s obzirom na visoke troškove novih vozila i nedostatak podsticaja za prelazak na električna vozila.
Potrebno je napomenuti da je u Bosni i Hercegovini infrastruktura za punjenje električnih automobila još uvek u razvoju, što predstavlja dodatni izazov za vozače koji razmišljaju o prelasku na električna vozila. Iako postoje planovi za unapređenje infrastrukture, kao što su postavljanje punionica na javnim mestima, proces napreduje sporo. U tom kontekstu, francuski model može poslužiti kao motivacija za slične inicijative u Bosni i Hercegovini.
Pored toga, postoji i pitanje obrazovanja i svesti građana o prednostima električnih automobila. U mnogim slučajevima, ljudi nisu dovoljno informisani o dugoročnim uštedama i ekološkim prednostima koje nude električna vozila. Edukacija i informisanje potrošača o prednostima prelaska na električna vozila mogli bi doprineti povećanju potražnje za ovim automobilima u budućnosti.
Osim toga, vlasti u Bosni i Hercegovini bi mogle razmisliti o uvođenju subvencija ili programa koji bi olakšali pristup električnim vozilima, kao što to čini Francuska. Ovakvi programi ne samo da bi poboljšali pristup novim vozilima, već bi i doprineli smanjenju zagađenja i unapređenju životne sredine.
U zaključku, dok Bosna i Hercegovina i dalje zavisi od polovnih automobila, primeri iz drugih zemalja kao što je Francuska pokazuju da postoje načini da se olakša pristup novim, ekološki prihvatljivim vozilima. Ova situacija može poslužiti kao podsticaj za promene u lokalnoj politici, što bi moglo dovesti do poboljšanja kvaliteta života i smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu.
