Brisel – Novi predlog dizajna novčanica evra ponovo je pokrenuo raspravu između Francuske i Poljske u vezi sa zaostavštinom Marije Kiri, pionirke nuklearne fizike. Poljski zvaničnici su izrazili nezadovoljstvo zbog izostavljanja njenog devojačkog prezimena, Sklodovski, sa užeg spiska mogućih likova koji će biti prikazani na novčanici od 20 evra, koju planira da izda Evropska centralna banka (ECB) kao deo nove serije.
Marija Kiri, koja je osvojila dve Nobelove nagrade, predstavljena je kao simbol „evropske kulture“. ECB još uvek razmatra konačan dizajn novčanica, ali se već povela polemika oko načina na koji će biti predstavljena njena istorijska ličnost. Poljaci insistiraju na tome da se njeno puno ime i prezime, Marija Sklodovska-Kiri, prikaže na novčanici, kako bi se priznala njena poljska baština, a ne samo francusko prezime koje je uzela nakon braka sa Pjerom Kirijem.
Poljske diplomate u Briselu, kao i guverner Poljske centralne banke, Adam Glapinski, zatražili su od ECB da ispravi netačne informacije, naglašavajući značaj Marijinog porekla za nacionalni identitet. Takođe, poljski poslanici u Evropskom parlamentu i drugi zagovornici feminističkih i nacionalnih vrednosti izrazili su protivljenje zbog izostavljanja njenog devojačkog prezimena. „Zadovoljni smo što je ECB uzela u obzir našu zabrinutost i ažurirala podatke na svojoj veb stranici“, rekao je poslanik Evropskog parlamenta Januš Levandovski.
Ipak, ECB nije još uvek donela zvaničnu odluku o tome kako će ime Marije Kiri biti prikazano na novčanicama, s obzirom na to da je još uvek u fazi konsultacija s njenim potomcima i Institutom Kiri u Parizu. Očekuje se da će konačna odluka o dizajnu biti doneta do kraja 2026. godine, ali će novčanice biti emitovane nekoliko godina nakon toga.
Ovaj spor je samo jedan od primera kako istorijski i kulturni identiteti mogu izazvati nesuglasice na evropskoj sceni. Marija Kiri, koja je rođena 1867. godine u Varšavi, postala je prva žena koja je osvojila Nobelovu nagradu i jedina osoba koja je dobila Nobelove nagrade u dve različite naučne oblasti – fizici i hemiji. Njene istraživačke aktivnosti postavile su temelje za razvoj nuklearne fizike i medicine, a njeno ime se i danas povezuje sa istraživanjem radioaktivnosti.
Osim naučnih dostignuća, Marija Kiri je postala i simbol borbe za prava žena u nauci. Njena karijera je bila ispunjena preprekama koje je morala da prevaziđe kao žena u muškom svetu nauke, a njen doprinos je često bio potcenjen. Iz toga proizašla potreba za priznanjem njenog dela u punom obimu, uključujući i njenu poljsku baštinu, postala je ključna tačka u ovom sporazumu.
Marija Kiri je u svojoj karijeri postavila mnoge rekorde i inspirisala generacije naučnica. Danas, kada se razmatra njen legat, važno je da se sve dimenzije njenog identiteta uzmu u obzir. Poljska vlada i njeni zvaničnici naglašavaju da je važno da se njena poljska baština ne zaboravi i da se njeno ime predstavi na način koji će odražavati njen celokupan identitet.
S obzirom na to da se rasprava nastavlja, jasno je da će Marija Kiri ostati značajna figura u evropskoj istoriji i nauci. Ova situacija takođe naglašava složenost identiteta i kako različite nacije i kulture vide doprinos pojedinaca. Kako se približavamo konačnoj odluci ECB o dizajnu novčanica, biće zanimljivo posmatrati kako će se ova rasprava dalje razvijati i koje će rešenje biti pronađeno kako bi se zadovoljile sve strane.
