Francuski parlament je danas usvojio specijalan zakon koji će omogućiti nastavak funkcionisanja države tokom januara 2026. godine, sve dok se ne odobri budžet za tu godinu. Ova informacija dolazi iz izvora francuskih medija, koji su izvestili da je Senat jednoglasno usvojio zakon nakon što je prethodno bio odobren u Narodnoj skupštini. Zakon je potrebno proglasiti pre 31. decembra, u skladu sa Ustavom Francuske.
Rasprava o budžetu za 2026. godinu biće nastavljena u prvom mesecu naredne godine, a vlada se nada brzom usvajanju budžeta. Ovaj specijalan zakon omogućava nastavak privremenog finansiranja države, uključujući naplatu poreza i isplatu plata državnim službenicima, ali ne uključuje nove troškove, posebno ne troškove za odbranu, koji su postavljeni kao prioritet.
Premijer Francuske, Sebastijan Lekorni, održao je sastanke sa političkim strankama, osim sa Nepokornom Francuskom i Nacionalnim okupljanjem, kako bi se pokušao doći do kompromisa pre nego što se rasprave nastave u januaru. Lekorni je podneo zakon nakon što poslanici nisu uspeli da postignu dogovor oko budžeta zbog nesuglasica o smanjenju rashoda i povećanju poreza.
Usvojeni zakon omogućava državi da prenese troškove iz 2025. u novu godinu, prikuplja poreze i plasira državne obveznice. „Ovo će nam omogućiti da od 1. januara prikupljamo poreze i obezbeđujemo javne usluge“, rekao je Lekorni u obraćanju naciji, neposredno pre odobrenja Senata.
Investitori i agencije za rejting pažljivo prate francuske finansije, s obzirom na to da Lekorni pokušava da smanji budžetski deficit koji ove godine iznosi 5,4 odsto BDP-a, što je najviše u evrozoni sa 20 članica. Lekornijeva manjinska vlada se suočava sa ograničenim mogućnostima u fragmentisanom parlamentu, gde su sukobi oko budžeta doveli do pada tri vlade otkako je predsednik Emmanuel Macron izgubio većinu na vanrednim izborima 2024. godine.
Premijer je istakao da će njegov kabinet zajedno sa političkim partijama sada fokus staviti na pregovore o budžetu za narednu godinu, sa ciljem da deficit bude ispod 5 odsto BDP-a. Ova situacija dolazi nakon što je Francuska prošle godine primenila hitnu zakonodavnu meru kako bi premostila budžetske granice dok se nije odobrio budžet za 2025. godinu u februaru, što je prema vladinim procenama koštalo 12 milijardi evra.
Ova situacija u Francuskoj ukazuje na sve veće izazove sa kojima se suočavaju vlade širom Evrope, posebno u kontekstu ekonomske stabilnosti i fiskalne politike. S obzirom na trenutne ekonomske pritiske, važno je da vlade pronađu balans između smanjenja deficita i obezbeđivanja potrebnih javnih usluga.
Kao što je vidljivo, trenutni politički pejzaž u Francuskoj je veoma kompleksan, sa izazovima koji se često prepliću s ekonomskim pitanjima. U tom smislu, francuska vlada će morati da se suoči sa brojnim preprekama kako bi osigurala stabilnost i održivost svojih finansija u narednim godinama. Usvojeni zakon predstavlja samo privremeno rešenje, a pravi izazov biće postizanje održivih finansijskih politika koje će zadovoljiti kako zahteve tržišta, tako i potrebe građana.
U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će vlada rešiti unutrašnje podele i doći do konsenzusa o ključnim pitanjima budžeta. Tokom tog procesa, kako vlada tako i opozicija će morati da pokažu spremnost na dijalog i kompromis, kako bi se osiguralo da Francuska nastavi sa stabilnim razvojem i uslužnom ekonomijom koja može da odgovori na izazove savremenog vremena.
