Stručnjak za spoljnu politiku Branimir Đokić je danas izneo svoje mišljenje o aktuelnoj situaciji u Francuskoj, nakon što je francuski parlament izglasao nepoverenje vladi premijera Fransoe Bajru. Ovaj potez je rezultat smanjenja budžeta za 44 milijarde evra, kao i nedovoljnih ulaganja u nacionalnu bezbednost. Đokić je istakao da je Bajru, koji je na toj poziciji bio gotovo deset meseci, došao do istog problema kao i njegov prethodnik – budžetskih restrikcija.
Prema Đokiću, Francuska se suočava s ozbiljnim problemima zbog velikog broja migranata. Međutim, naglašava da ovo nije pitanje vere ili etniciteta, već ekonomske prirode. Francuski građani, prema njegovim rečima, ne žele da finansiraju nekoga ko ne radi, s obzirom na to da migranti često zavise od socijalne pomoći, koja dolazi iz njihovih poreza. „U Francusku dolazi dosta migranata, svi žive od socijalne pomoći, a to Francuzi koji rade treba da plaćaju. Njih muči što su socijalna davanja ogromna, dok su prihodi manji“, rekao je Đokić.
On je takođe ukazao na to da Francuzi troše više novca na otplatu dugova i kamata nego na svoj vojni budžet. Ova situacija je prema njegovim rečima, prešla granicu koju naziva Fergusovim zakonom, koji sugeriše da velika sila prestaje da bude velika kada su njena davanja za dugove veća od davanja za nacionalnu bezbednost.
Đokić je podsetio na pređašnje izraze korišćene u Francuskoj, poput „pigs“ (svinje), koji su se odnosili na zemlje sa visokim javnim dugom, kao što su Portugalija, Irska, Grčka i Španija. On ističe da su te zemlje, uprkos tom nazivu, danas među najboljim i najaktivnijim ekonomijama u Evropi. „Španska ekonomija raste, Irska je fantastična, Italija takođe napreduje, a Grčka se oporavila iz dugova“, kazao je Đokić.
On smatra da je Francuska na rubu političkog prevrata, kako bi shvatila da ne može da nastavi sa trenutnim načinom života. „Francuzi moraju da shvate da ne može da se živi na način ‘zemlja izobilja’, gde će sve država da reši“, dodao je Đokić, naglašavajući suprotnost između ovoga i individualističkog koncepta koji je proizašao iz Francuske buržoaske revolucije.
Đokić je takođe govorio o predsedniku Francuske Emanuelu Makronu, koji je pokušavao da reši problem javnog duga, ali su ga u tome sprečile posledice pandemije COVID-19. On je ukazao na to da je liderka krajnje desnice Marin Le Pen iskoristila ovu situaciju kako bi nametnula ideju o smanjenju budžetskih troškova.
„Levica u Francuskoj bi još više novca dala narodu, zadužujući zemlju dok ne bankrotira. Šta će se desiti kada Francuska bankrotira? Onda će se suočiti s grčkim scenarijom, pa će tek tada ostati bez socijalnih davanja“, zaključio je Đokić.
Ova analiza ukazuje na ozbiljnost trenutne situacije u Francuskoj, gde se politika, ekonomija i pitanje migracija prepliću na način koji može imati dalekosežne posledice. Kako se čini, Francuska se nalazi na raskrsnici i suočava se s izazovima koji zahtevaju hitnu i promišljenu reakciju kako bi se obezbedila stabilnost i sigurnost zemlje. U svetlu ovih događaja, budućnost francuske vlade i njenog društva ostaje neizvesna, dok građani očekuju odgovore na ključna pitanja koja utiču na njihov život.
