Šef generalštaba francuske vojske, general Fabijen Mandon, nedavno je izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog mogućnosti rata sa Rusijom u bliskoj budućnosti. Ova izjava izrečena je tokom njegovog obraćanja članovima parlamentarnog komiteta za odbranu, gde je predstavio planove za povećanje vojnog budžeta do 2030. godine. Mandon je naglasio da je ruska pretnja za Evropu, kao i mogućnost otvorenog sukoba, njegova glavna briga kada je reč o vojnoj spremnosti Francuske.
Prema nacrtu zakona koji je francuska vlada predstavila, planira se dodatnih 36 milijardi evra za vojnu potrošnju, pored 413 milijardi evra koje su već predviđene za period od 2024. do 2030. godine. Ove mere su deo šire strategije jačanja odbrane, s obzirom na procene koje ukazuju na potencijalno povećanje ruskih vojnih kapaciteta u narednim godinama.
Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, reagovao je na Mandonove izjave nazivajući ih „apsolutno neosnovanim“. Peskov je naglasio da Rusija ne predstavlja pretnju zemljama koje ne planiraju da postanu centri antiruskih aktivnosti ili da ugroze bezbednost Rusije. Takođe je izrazio žaljenje što evropske zemlje odbacuju svaki oblik dijaloga sa Rusijom, što može dodatno pogoršati odnose između regiona.
U svojim izjavama, Mandon se oslonio na obaveštajne procene koje sugerišu da će Rusija do 2030. godine imati značajno povećanje vojnog osoblja, sa procenjenim brojem vojnika od 1,9 miliona u poređenju sa 1,3 miliona prošle godine. Takođe je istakao da se očekuje porast broja ruskih teških tenkova, koji bi trebalo da se poveća sa 4.000 u 2025. na 7.000 do 2030. godine, dok bi broj borbenih plovila u ruskoj mornarici trebao biti između 230 i 240.
General Mandon je istakao da je zakon o vojnom planiranju ključan za odbranu građana Francuske, naglašavajući da se nalazimo u opasnom periodu koji zahteva povećanje svesti o bezbednosti. On je ranije upozorio da bi Francuska trebala biti spremna na teške posledice, pa čak i gubitke u ljudstvu, u slučaju ruskog napada, što je izazvalo široku pažnju i kritike.
Osim ruskog pitanja, Mandon je takođe ukazao na pretnje terorizma na Bliskom Istoku, u Aziji i Africi, kao i na sve veće izazove u vezi sa američkom posvećenošću evropskoj bezbednosti. On je naglasio da se nivo poverenja u američku podršku smanjuje, iako je dijalog sa američkim vojnim zvaničnicima ostao na visokom nivou.
U svetlu ovih izjava, očigledno je da Francuska prepoznaje potrebu za jačom odbranom i većim vojnim ulaganjima kako bi se pripremila za moguće buduće sukobe. Ova strategija dolazi u vreme kada su geopolitičke tenzije u Evropi na visokom nivou, a sigurnosna situacija je sve složenija. U tom kontekstu, jačanje vojnog budžeta i vojnih kapaciteta postaje prioritet ne samo za Francusku, već i za čitavu Evropu.
General Mandonov pristup naglašava važnost pripreme i proaktivnog delovanja u vezi sa bezbednosnim izazovima. Francuska, kao jedna od vodećih evropskih sila, igra ključnu ulogu u oblikovanju bezbednosne politike kontinenta, a njeni planovi o jačanju vojske mogu imati dalekosežne posledice na regionalnu stabilnost i odnose sa Rusijom. U tom smislu, budućnost evropske bezbednosti može zavisiti od načina na koji se ovakve pretnje shvataju i kako se na njih odgovara.
