Rast cena goriva u Francuskoj predstavlja značajan izazov za građane i privredu, posebno za one koji zavise od automobila, kao što su radnici u ruralnim oblastima i mali preduzetnici. O aktuelnoj situaciji govorio je politikolog i dopisnik Newsmaxa iz Francuske, Nikola Letić. On ističe da su cene goriva u poslednje vreme drastično porasle.
Prema Letićevim rečima, cene goriva su porasle između 15 i 35 centi po litru, u zavisnosti od vrste goriva, pri čemu je najviše poskupela dizel goriva. Na nekim pumpama, posebno na autoputevima, cena goriva može dostići i 2,20 evra po litru, što dodatno opterećuje budžet domaćinstava. Ova situacija je izazvala dodatne brige među građanima, što je dovelo do gužvi na pumpama jer su se ljudi plašili mogućih nestašica. Iako do nestašica nije došlo, građani su izrazili nezadovoljstvo zbog visokih cena i traže od vlade hitne mere.
Letić upozorava na šire ekonomske posledice rasta cena energenata. On smatra da bi zbog poskupljenja goriva inflacija mogla porasti za dodatnih jedan procenat, što bi moglo dovesti do daljeg rasta cena osnovnih životnih namirnica. Ova situacija najviše pogađa ugrožene slojeve društva, posebno poljoprivrednike, mala i mikro preduzeća, kao i građane koji žive van urbanih sredina. Oni koji svakodnevno putuju na posao, posebno u ruralnim područjima i predgrađima, osećaju najveći pritisak.
Francuska vlada je najavila set mera kako bi se suočila sa ovim izazovom. Pod pritiskom javnosti, vlada je donela odluku o zamrzavanju cena goriva na do dva evra po litru, što su uglavnom poštovali veliki distributeri. Oni koji ne budu poštovali ovu meru suočavaju se sa kontrolama koje je najavilo ministarstvo trgovine. Međutim, zahtev za smanjenje poreza i akciza na gorivo nije prihvaćen, uz obrazloženje da bi to moglo ugroziti budžetski sistem, koji već ima visok deficit.
Umesto toga, odlučeno je da se akcize i porezi zamrznu na februarski nivo u narednih šest meseci. Pored toga, donete su mere koje se odnose na najugroženije sektore. Poljoprivrednici će dobiti dodatni povrat od oko četiri centa po litru goriva, dok će ribari dobiti oko 20 centi po litru. Takođe, stvoreni su posebni fondovi za najugroženije regione i departmane, s očekivanjem dodatnih mera za sektor građevinarstva.
Iako su preduzete određene mere, ključni zahtevi građana i opozicije, kao što je smanjenje poreskih opterećenja koja čine više od 50 procenata cene goriva, neće biti ispunjeni. Prema Letićevim rečima, to se ne može učiniti jer bi to dodatno povećalo budžetski deficit, što vlada ne može da priušti.
U međuvremenu, Letić se osvrće na nedavni samit ministara spoljnih poslova G7, koji se održao u blizini Pariza. On napominje da su poruke američke strane bile usmerene na veću podršku saveznika, posebno u vezi s bezbednošću na Bliskom istoku. Postoji kontradikcija između diplomatskih poruka i stvarnosti na terenu, jer se, iako se govori o napretku u pregovorima sa Iranom, istovremeno primećuje pojačano prisustvo američke vojske u regionu.
Francuska, s druge strane, ima drugačiji pristup i poziva na hitan prekid neprijateljstava, predlažući formiranje koalicije za obezbeđivanje Ormuskog moreuza, ali tek nakon smirivanja situacije. Njihov fokus je više na Ukrajini, očekujući veći angažman SAD na tom planu.
Na kraju, Letić naglašava da međunarodne krize nisu imale presudan uticaj na nedavne izbore u Evropi. U Francuskoj su dominirale teme poput bezbednosti, imigracije i životnog standarda, dok je spoljna politika bila u drugom planu. Ipak, on upozorava da bi to moglo da se promeni u narednom periodu, s obzirom na predstojeće predsedničke izbore i rastuće interesovanje građana za poziciju zemlje u međunarodnim odnosima.
