Francuski desničarski političar Erik Sioti je nedavno pozvao predsednika Emanuela Makrona da organizuje nacionalni omaž za Brižit Bardo, ikonu francuske kulture i slobode. Sioti je ovo saopštio putem društvene mreže X, ističući da je Francuska dužna da oda počast svojoj „Marijani“, što je simbol slobode i pravde u zemlji. Ova inicijativa dolazi u svetlu velikog uticaja koji je Bardo imala na francusku kulturu i društvo tokom šezdesetih godina 20. veka.
Brižit Bardo je rođena 28. septembra 1934. godine i postala je jedna od najpoznatijih glumica svog vremena. Njena karijera je započela u filmskoj industriji 1952. godine, a ubrzo je postala simbol seksipila i slobode. Njeno lice je postalo sinonim za francusku kulturu, posebno tokom ere koja je obeležena velikim promenama i borbom za prava žena. Bardo je, osim glume, postala i aktivistkinja, posebno kada je reč o zaštiti životinja, čime je dodatno učvrstila svoj status u francuskom društvu.
Sioti je podelio i peticiju svoje stranke koja zahteva organizovanje pomena za Bardo, ističući da je njen doprinos kulturi neprocenjiv. Pomen po uzoru na onaj koji je organizovan za pevača Džonija Holideja 2017. godine bio bi način da se oda priznanje njenom delu i uticaju. Holidej je bio jedna od najomiljenijih muzičkih ličnosti u Francuskoj, a njegov omaž je privukao veliku pažnju i poštovanje javnosti.
U svojoj objavi, Sioti je naglasio da je Bardo bila ne samo glumica, već i simbol borbe za slobodu i prava žena. Njena karijera je obeležena mnogim kontroverzama, ali i velikim dostignućima. Tokom svoje karijere, Bardo je igrala u mnogim značajnim filmovima, uključujući „I God Created Woman“ (1956), koji je pomerio granice u načinu na koji su žene prikazane u kinematografiji. Ovaj film je postao kultni klasik i označio je početak novog stila u francuskom filmu.
Pored svoje filmske karijere, Bardo je postala poznata i po svojim stavovima o društvenim pitanjima, posebno po svom aktivizmu u zaštiti životinja. Osnovala je organizaciju za zaštitu životinja, koja se zalaže za prava životinja i borbu protiv zlostavljanja. Njena posvećenost ovim pitanjima je dodatno učvrstila njen status u javnosti kao osobe koja se bori za pravdu, ne samo u kinematografiji, već i u širem društvenom kontekstu.
Iako je Bardo povukla iz javnog života pre nekoliko decenija, njen uticaj i dalje traje. Mnogi je smatraju jednom od najvažnijih ličnosti u francuskoj kulturi, a njena ostavština se oseća i danas. Njeno ime je često pominjano u kontekstu borbe za prava žena i slobodu izražavanja. U ovom smislu, Sioti je ukazao na važnost njene uloge u oblikovanju savremene Francuske.
Organizovanje nacionalnog omaža bi predstavljalo priznanje ne samo Bardo, već i svim ženama koje su se borile za svoja prava kroz vekove. U svetu gde se prava žena i dalje dovode u pitanje, takav omaž može poslužiti kao inspiracija za nove generacije. Bardo je svojim delovanjem pokazala da je moguće boriti se protiv predrasuda i stereotipa, i ostaviti trajnu promena u društvu.
U zaključku, poziv Erika Siotija na organizaciju nacionalnog omaža za Brižit Bardo naglašava značaj njenih doprinosa francuskoj kulturi i društvenim pravima. Njeno nasleđe i dalje inspiriše mnoge, a omaž bi bio prilika da se oda priznanje njenom radu i borbi za slobodu. U svetu koji se suočava s mnogim izazovima, važnost prepoznavanja i poštovanja takvih ikona kao što je Bardo ne može biti preuveličana.
