Nakon parlamentarnih izbora na Kosovu i Metohiji, održanih 28. decembra, dijalog između Beograda i Prištine se suočava sa zastoju, uprkos pobedi Pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija. Ključno pitanje koje se nameće u ovom trenutku je formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), što se čini kao neophodan korak ka stabilizaciji situacije na severu Kosova i nastavku dijaloga. Evropska unija pojačava pritisak na Prištinu, naglašavajući da je implementacija ZSO uslov za evropski put Kosova i povratak poverenja između dve strane.
Branka Latinović, bivša ambasadorka Srbije pri OEBS-u, ističe da su zaključci sa poslednjeg samita Evropske unije jasno definisali okvir budućih razgovora, zahtevajući od vlasti u Prištini da bezuslovno nastave proces formiranja ZSO. Ona naglašava da ne sme biti dodatnih zahteva koji bi mogli uslovljavati povratak Srba u kosovske institucije, kao što su pravosuđe i policija.
Latinović objašnjava da je veoma važno da novi organi u srpskim zajednicama, formirani nakon lokalnih izbora, funkcionišu bez prepreka. „To su ključne smernice koje daju osnovu za stabilnost u zajednicama gde su Srbi većina“, rekla je ona. Dosadašnji dijalog o ZSO nije bio efikasan, iako je, kako navodi, pitanje bilo prisutno u zatvorenim razgovorima sa briselskom administracijom.
Očekuje se da će se pitanje ZSO ponovo otvoriti kada novi posrednik EU, Peter Sorensen, preuzme svoju ulogu. „Za nas je najvažnija Zajednica srpskih opština, jer je to ključno za srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji“, ističe Latinović. Ona naglašava da su početne pozicije Beograda i Prištine veoma različite, te da će proces definisanja nadležnosti ZSO potrajati.
Miloš Pavković iz Centra za evropske politike takođe smatra da je ZSO „prvi naredni korak“ u dijalogu Beograda i Prištine. On ukazuje da je EU još u oktobru 2023. godine predstavila nacrt statuta ZSO, koji je do sada ostao neaktivan. Pavković naglašava da će ovo pitanje ostati visoko na agendi bez obzira na to ko formira novu vladu u Prištini, i da će formalni napredak Kosova biti uslovljen formiranjem ZSO.
Prema njegovim rečima, formiranje ZSO je politički nepopularan potez na Kosovu, te će se verovatno tragati za kompromisnim rešenjem. Moguća je revizija statuta ili dodatni pregovori, a Pavković veruje da bi kompromis mogao uključivati slanje nacrta statuta Ustavnom sudu Kosova, što trenutna vlada Aljbina Kurtija nije želela da uradi.
Bivši glavni pregovarač Kosova u dijalogu sa Srbijom, Avni Arifi, smatra da će pitanje ZSO biti neizbežno nakon izbora, bez obzira na to ko bude premijer. On ističe da su poslednji potezi kosovskih vlasti, poput kvalifikovanja Srpske liste kao političke stranke, doprineli stvaranju „percepcije normalnosti“ u očima međunarodnih partnera.
Britanski ambasador Džonatan Hargrivs je naglasio da formiranje ZSO mora biti završeno tokom 2026. godine, što predstavlja jasan signal međunarodnih očekivanja. Dragiša Mijačić, koordinator za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU, takođe ističe da će formiranje ZSO sigurno biti deo usvojenog dokumenta, te da Priština ne može da izbegne ovu obavezu.
Preliminarni rezultati parlamentarnih izbora pokazuju da je Samoopredeljenje osvojilo 49,42% glasova, dok je Srpska lista osvojila 90,6% glasova srpskog naroda na KiM. Lider Samoopredeljenja, Aljbin Kurti, označio je pobedu kao „najveću u istoriji“ i pozvao opozicione stranke na saradnju, posebno u pogledu međunarodnih sporazuma.
Podsećamo, Zajednica srpskih opština je deo Briselskog sporazuma potpisanog 19. aprila 2013. godine, koji je postavio temelje za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine. U tom sporazumu, Priština je obavezna da formira ZSO, koja će obezbediti određene autonomne ovlasti srpskim opštinama na Kosovu.
S obzirom na trenutne okolnosti i pritisak međunarodne zajednice, postaje jasno da će formiranje ZSO biti ključno pitanje u nastavku dijaloga između Beograda i Prištine, kao i na putu Kosova ka članstvu u EU.
