Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, izjavila je na forumu GLOBSEC „BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori“ da je jedan od ključnih ciljeva njenog mandata jačanje parlamentarne diplomatije. Brnabić je istakla važnost aktivnijeg angažovanja Skupštine u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, posebno u odnosima sa skepticima među članicama EU, poput baltičkih i nordijskih zemalja, kao i zemljama Beneluksa.
Ona je naglasila da je parlamentarna diplomatija često zanemarena, ali da postoji mnogo stvari koje samo poslanici mogu da postignu. Brnabić je priznala da je u prethodnim godinama često razgovarala sa zemljama koje su već snažno podržavale Srbiju, dok je izostavila kontakt sa skepticima, zbog čega je sada odlučna da to promeni. „Mora da se ojača komunikacija kako bi se čule zabrinutosti ovih država o Srbiji“, dodala je.
Brnabić je takođe najavila da će sledeća godina biti izborna za srpski parlament, ali da će se potruditi da prvi put bude usvojen godišnji plan rada Skupštine. Ona je naglasila da je važno uključiti opoziciju u ovaj proces, uprkos izazovima koji su nastali zbog nepredviđenih okolnosti.
Na forumu su se čuli i komentari o energetskoj politici Srbije. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija ima plan dekarbonizacije, ali da će još neko vreme zavisiti od termoelektrana. Ona je naglasila da je Srbija uložila u izgradnju nove termoelektrane u Kostolcu, koja će doprineti stabilnosti snabdevanja energijom.
Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, Plamena Halačeva, ukazala je na važnost diversifikacije izvora snabdevanja gasom i istakla da EU pomaže Srbiji u ovom procesu. Halačeva je naglasila da je gasni interkonektor između Srbije i Bugarske jedan od ključnih projekata koji će pomoći u smanjenju zavisnosti od ruskih izvora.
Na forumu je takođe razgovarano o digitalnoj ekonomiji, gde je Vuk Velebit iz „Pupin inicijative“ naglasio da je Srbija dobro pozicionirana kao centar za tehnološke kompanije u regionu. Ipak, on je ukazao na potrebu za jačanjem inovacija i stvaranjem više domaćih proizvoda.
Šef Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje, Jirži Pleciti, istakao je da je cilj Plana rasta za Zapadni Balkan da ubrza proces pristupanja EU i poboljša ekonomski i društveni napredak regiona. On je naglasio da je važno da zemlje Zapadnog Balkana postepeno preuzimaju pravila tržišne ekonomije EU.
Ministar spoljnih poslova, Marko Đurić, rekao je da Srbija zaslužuje da bude deo sledećeg kruga proširenja EU i da će se truditi da 2026. godina bude godina napretka u tom procesu. On je istakao da je važno da se problemi u dijalogu sa Prištinom konstruktivno rešavaju kako bi se postigla napredna saradnja.
Na kraju, skrenuo je pažnju na važnost međusobnog poverenja i saradnje između zemalja regiona, naglašavajući da su stabilnost i prosperitet Zapadnog Balkana ključni za budućnost Evrope.
