Imao je današnji meč Partizana i Radnika u Humskoj sentimentalni prizvuk za publiku na stadionu „JNA“. Odlučili su navijači i uprava kluba da na ovom susretu obeleže godišnjicu smrti Dragana Mancea, koji je poginuo 3. septembra 1985. godine. Popularne „crno-bele bebe“ su po prvi put istrčale u novoj trećoj garnituri posvećenoj preminulom napadaču, a omaž je bio i bolji nego što je iko mogao da očekuje.
Kada je Andrej Kostić uspeo posle više od sat vremena natezanja da glavom slomi odbranu Surduličana, posebno Stefana Ranđelovića, koji je branio neverovatno (čak sedam odbrana), spustio se duh Mancea u mladog napadača. Potrčao je crnogorski fudbaler ka levoj korner zastavici, podigao ruke uvis, pao na kolena i proslavio svoj pogodak onako kako je to nekada činio Mance na opšte oduševljenje u Humskoj. Kostić je posvetio svoj gol jednoj od legendi „parnog valjka“ – Andriji Delibašiću, koji je imao veliki uticaj na njegovu karijeru. Taj pogodak bio je dovoljan za minimalni trijumf od 2:0 (0:0), koji je kasnije sa bele tačke potvrdio Bibars Natho (90+1) u sedmom kolu Mozzart bet Superlige Srbije.
Iako je bilo mnogo lepe scene, meč nije bio toliko privlačan. Partizan se i dalje bori sa željenom sigurnošću u domaćem prvenstvu, a očigledno je da su neki ključni igrači van forme. Ognjen Ugrešić, mladi fudbaler, nije postigao gol od meča sa Oleksandrijom, a poslednji statistički doprinos imao je u utakmici sa Napretkom, kada je ubeležio jednu asistenciju. Frustracija se oseća u njegovoj igri, a danas mu je trener ukazao priliku da ponese kapitensku traku umesto Vanje Dragojevića, koji je veći deo meča proveo na klupi. Ipak, Ugrešić nije prekinuo post od sedam utakmica, iako je imao nekoliko prilika.
Kada je reč o igri tima, Partizan deluje opasno, ali način na koji to čini dovodi u pitanje kvalitet njihovog napada. Sećamo se kako su se timskoj igri divili na evropskoj sceni, naročito u dvomeču sa Ukrajincima. Danas je crno-beli tim više ličio na neki Arsenal, ali ne u dobrom smislu. Priče o tome kako se „tobdžije“ previše oslanjaju na prekide, dok ne stvaraju prilike, postaju sve češće. Najopasniji deo igre Partizana bio je iz „mrtve“ igre, dok su navijači očigledno željni povratka atraktivnog stila igre.
Partizan je imao 19 udaraca ka golu, devet kornera i 66% poseda lopte, što dovoljno oslikava dominaciju, ali realizacija je izostajala. Gosti su se čvrsto branili, a Jovan Milošević je propustio priliku da postigne gol, kada je izašao sam pred Ranđelovića. Takođe, Demba Sek je imao sličnu priliku, a Nemanja Trifunović i dalje ne uspeva da postigne gol.
Uopšteno, gosti su izgledali poznato, čvrsto i zatvoreno, ali njihovo nenadano otvaranje dovelo je do Kostićevog gola. Penal u završnici, koji je skrivio defanzivac Radnika, bio je rezultat pokušaja da se brzo nadoknadi zaostatak.
Trener Srđan Blagojević suočava se sa izazovima u promeni tima, jer je današnji pokušaj da izađe u ofanzivnoj formaciji 4-1-4-1 zbunio igrače crno-belog tima. Iako su se mučili, stigli su do trijumfa. Igra mora da se menja, a realizacija poboljša, posebno s obzirom na derbi koji dolazi, jer Crvena zvezda neće praštati promašaje.
Na kraju, „parni valjak“ uživa u stečenom 16. bodu, koji ga za kratko stavlja na čelo tabele. Lep je pogled sa visine, ali pad može biti bolan.
