Nakon presude Suda BiH iz 2025. i godina američkih sankcija, Milorad Dodik (SNSD) korača Vašingtonom kao gost Trampove administracije. Njegova nedavna poseta Izraelu dodatno osvetljava promene u političkom pejzažu Bosne i Hercegovine. Ova poseta, koja se dešava uoči ponovljenih izbora za predsednika Republike Srpske, nije samo simbolična, već označava značajan geopolitički zaokret i promenu ravnoteže snaga u BiH, gde banjalučka vlast postaje ključni igrač u Trampovoj viziji Balkana.
Analitičari bliski vlastima smatraju da je reč o najvećoj diplomatskoj ofanzivi Republike Srpske u poslednjih nekoliko godina, što čak i Dodikovi protivnici ne mogu da poreknu. Ipak, postavlja se pitanje da li se radi o novom početku saradnje ili o prodaji principa za kratkoročnu dobit. Dolazak Donalda Trampa na vlast doneo je pragmatizam, posebno za one koji su spremni da ga prate po svaku cenu. Republika Srpska, bogata energentima i rudnim resursima, viđena je kao tampon zona protiv ruskih i kineskih uticaja. Ukidanje američkih sankcija rukovodstvu RS prošle godine nije bilo slučajno, a to je impliciralo moguće ustupke.
Politička analitičarka Tanja Topić ukazuje na to da se Dodik poigrava s pravosudnim institucijama dok nastavlja secesionističku retoriku bez posledica. Njegova nova pozicija u američkom političkom kontekstu postavlja ga u situaciju gde se pridružuje Trampovim vrednostima, dok istovremeno koristi podršku američkih poreskih obveznika. U međuvremenu, Evropska unija, koja je godinama vršila pritisak sankcijama, sada ćuti, s obzirom na to da Trampova era znači kraj njihovog monopola na Balkan.
Dodikova poseta Izraelu dodaje još jedan sloj promena. Sastanci s premijerom Benjaminom Netanjahuom i predsednikom Isakom Hercogom nisu bili samo protokolarni, već su se fokusirali na ekonomske i geopolitičke interese. Dodik je istakao da Izrael vidi RS kao stabilnog partnera, što ukazuje na moguću investicionu infuziju u uništenu ekonomiju. Ova situacija može značiti novu ravnotežu u BiH, ali je neizvesno da li će ona trajati.
Opozicija u RS tvrdi da se Dodik nagodio s Amerikancima po svim pitanjima, uključujući investicije i preispitivanje Dejtonskog sporazuma. Mnogi smatraju da je Dodik spreman na izdaju kako bi opstao na vlasti, dok drugi, poput Nebojše Vukanovića, govore o njegovoj ulozi kao korisnog idiota stranih interesa.
Nakon Dodikove međunarodne akcije, on i Dragan Čović pokušavaju da mobilizuju podršku pred ponovljene izbore za predsednika RS, a Konaković tvrdi da se Dodikova ofanziva koristi kao sredstvo zastrašivanja. Na ponovljenim izborima videće se da li je Dodikova strategija trajna promena ili samo privremena rokada na raskršću balkanskih interesa. Pitanje ostaje da li će stabilnost Republike Srpske preživeti Trampov mandat ili će se vratiti starim dinamikama bosanskohercegovačke realnosti.
