Vještačka inteligencija (AI) postaje sve prisutnija u svakodnevnom životu građana Evropske unije (EU), a najnoviji podaci pokazuju da je više od trećine stanovnika u 38 zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) tokom 2025. godine koristilo generativne AI alate. Prema izveštaju Evrostata, mladi uzrasta od 16 do 24 godine u EU su ubjedljivo najčešći korisnici ovih tehnologija.
Generativni AI alati, koji omogućavaju korisnicima da stvaraju sadržaj, uključujući tekst, slike i muziku, brzo su postali popularni među mladima. Ovi alati nude jedinstvene mogućnosti za kreativno izražavanje, edukaciju i zabavu, što ih čini privlačnim za mlađu populaciju. U vreme kada su digitalne veštine postale neophodne, korišćenje AI alata može poboljšati konkurentnost mladih na tržištu rada.
Podaci Evrostata otkrivaju da su mladi ljudi, koji su odrasli u digitalnom okruženju, skloniji usvajanju novih tehnologija. Ova generacija često koristi društvene mreže i aplikacije koje integriraju AI funkcionalnosti, poput preporuka za muziku ili video sadržaj. Takođe, mnogi studenti koriste AI alate za pomoć u učenju, istraživanju i stvaranju prezentacija.
U suprotnosti s tim, starije generacije pokazuju manju sklonost korišćenju ovih alata. Istraživanje je pokazalo da su mnogi stariji građani skeptični prema novim tehnologijama, što može biti rezultat nedovoljno razumevanja ili straha od promena. To dovodi do digitalne podeljenosti između generacija, koja se može odraziti na različite aspekte društvenog života.
Kao odgovor na ovu situaciju, mnoge evropske zemlje prepoznaju potrebu za edukacijom o veštačkoj inteligenciji. Obrazovne institucije počinju da integrišu kurseve o AI u svoje programe kako bi podstakle mlade da se upoznaju sa ovom tehnologijom i njenim potencijalnim aplikacijama. Takođe, organizacije i nevladine udruge aktivno rade na projektima koji imaju za cilj obuku starijih građana o korišćenju digitalnih alata.
Uprkos izazovima, postoji i veliki potencijal koji veštačka inteligencija nudi. Preduzeća u EU sve više koriste AI za poboljšanje svoje efikasnosti i inovacije. Od analize podataka do automatizacije poslovnih procesa, AI može značajno unaprediti poslovanje. Očekuje se da će se potreba za stručnjacima u oblasti veštačke inteligencije povećati, što može otvoriti nova radna mesta i prilike za sve generacije.
Međutim, razvoj i primena AI tehnologija takođe postavljaju pitanja o etici, privatnosti i bezbednosti. Zakonodavci u EU rade na regulaciji AI sektora kako bi zaštitili građane i osigurali da se tehnologija koristi na odgovoran način. U tom smislu, važno je da svi korisnici, bez obzira na uzrast, budu svesni potencijalnih rizika povezanih s veštačkom inteligencijom.
U kontekstu globalnih trendova, EU se suočava sa izazovom da ostane konkurentna na međunarodnom nivou. Kako druge regije, poput Sjedinjenih Američkih Država i Kine, ubrzano razvijaju svoje AI kapacitete, evropske zemlje moraju pronaći načine da podstaknu inovacije i istraživanje u ovoj oblasti. Ulaganje u obrazovanje i obuku, kao i podrška startup-ima i tehnološkim kompanijama, može pomoći EU da ostane na čelu globalnog razvoja veštačke inteligencije.
U zaključku, vještačka inteligencija postaje sve važniji deo života građana EU, posebno među mladima. Dok se koristi i potencijali ove tehnologije šire, neophodno je raditi na obrazovanju i svesti o njenim aspektima kako bi se osiguralo da svi građani imaju koristi od digitalne revolucije. Samo kroz zajednički pristup, uz regulaciju i obrazovanje, može se postići ravnoteža između inovacija i bezbednosti u korišćenju veštačke inteligencije.
