Evropski parlament je danas usvojio tri važne rezolucije koje se odnose na stanje ljudskih prava u Rusiji, Nigeru i Gruziji. Ove rezolucije su rezultat sve veće zabrinutosti o kršenju ljudskih prava u tim zemljama i poziv na akciju evropskih institucija i država članica.
Prva rezolucija se fokusira na „upotrebu obmanjujućih metoda regrutovanja“ koje se primenjuju u raznim afričkim državama, kao i na Kubi, u Južnoj Americi i Centralnoj Aziji. Ova praksa uključuje obmanjivanje lokalnog stanovništva putem društvenih mreža i lažnih ponuda za posao ili obrazovanje, što ih na kraju dovodi u situaciju da postanu akteri rata između Rusije i Ukrajine. Evropski poslanici su izrazili zabrinutost da ove obmanjujuće taktike regrutovanja predstavljaju ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. U njihovom saopštenju se navodi da se veruje da su stotine žena prevarene da rade u fabrikama za sklapanje dronova. Rezolucija je usvojena sa 479 glasova za, 17 protiv i 43 uzdržana.
Druga rezolucija se odnosi na situaciju u Nigeru, gde je bivši predsednik Mohamed Bazoum uhapšen od strane vojne hunte koja je preuzela vlast. Evropski parlament je osudio represiju nad političkim akterima, novinarima i civilnim društvom u Nigeru i pozvao na hitno puštanje Bazouma i svih drugih pritvorenih od puča 2023. godine. Od preuzimanja vlasti, situacija u Nigeru se značajno pogoršala, sa porastom trgovine ljudima i oružjem. Poslanici su naglasili potrebu za garantovanjem humanitarne pomoći u zonama sukoba, izražavajući zabrinutost zbog namere zemlje da se povuče iz Međunarodnog krivičnog suda. Ova rezolucija je usvojena sa 524 glasa za, 2 protiv i 29 uzdržanih.
Treća rezolucija se bavi problemom političkih zatvorenika u Gruziji, fokusirajući se na Elenu Koštariju, članicu opozicione Koalicije za promene, koja je uhapšena u septembru. Evropski parlament je osudio sistematski progon političkih protivnika i novinara od strane vladajuće stranke Gruzijski san. Poslanici su pozvali na njeno puštanje na slobodu i osudili ponižavajući tretman koji je navodno pretrpela tokom pritvora. Takođe su zahtevali nezavisnu i transparentnu istragu o zloupotrebama nacionalne bezbednosti. Izražena je i duboka zabrinutost zbog zdravstvenog stanja bivšeg predsednika Gruzije, Mihaila Sakašvilija. U saopštenju se naglašava da postojanje političkih zatvorenika nije u skladu sa obavezama Gruzije prema Sporazumu o pridruživanju sa EU. Ova rezolucija je usvojena sa 438 glasova za, 37 protiv i 81 uzdržanim.
Ove rezolucije ukazuju na sve veću zabrinutost evropskih institucija za ljudska prava u svetlu globalnih kriza i sukoba. Evropski parlament jasno stavlja do znanja da će nastaviti da se bori protiv kršenja ljudskih prava i traži odgovornost onih koji su odgovorni za takve postupke. Ova akcija podseća na važnost međunarodne saradnje i solidarnosti u borbi za ljudska prava i pravdu na globalnom nivou.
Evropski parlament je ovom prilikom podsetio i na važnost društvenih mreža i njihovih platformi da preuzmu odgovornost i sarađuju sa vlastima u suzbijanju obmanjujućih regrutacija i trgovine ljudima. U svetlu ovih rezolucija, očekuje se da će EU dodatno intenzivirati svoje napore u zaštiti ljudskih prava i promovisati demokratiju i vladavinu prava u zemljama koje se suočavaju sa ozbiljnim izazovima. Evropski parlament nastavlja da prati situaciju i poziva sve relevantne aktere na akciju kako bi se obezbedila prava i slobode svih građana.
