BEOGRAD – Kompanije koje uvoze na tržište Evropske unije od danas su u obavezi da plaćaju karbonsku taksu (CBAM) u iznosu do 85 evra po toni ugljen-dioksida koji se emituje pri proizvodnji robe. Ovaj novi propis ima za cilj da smanji emisije CO2 i podstakne prelazak na održivije proizvodne procese. U isto vreme, Srbija je uvela naplatu nacionalnog poreza od četiri evra po toni, što će smanjiti obaveze uvoznika u EU i sprečiti dvostruko oporezivanje istih emisija.
Emisije ugljen-dioksida imaju značajan uticaj na globalno zagrevanje i klimatske promene, pri čemu najveći deo tih emisija dolazi iz energetskih intenzivnih industrija, kao što su proizvodnja cementa, aluminijuma, đubriva i električne energije. S obzirom na to da su ove industrije ključne za ekonomiju, važno je pronaći ravnotežu između ekoloških i ekonomskih interesa.
Evropska unija je od 1. januara 2025. godine počela sa punom primenom CBAM mehanizma, koji predstavlja prekogranično oporezivanje ugljenika. Ovaj mehanizam omogućava EU da uvede carinske takse na proizvode koji dolaze iz zemalja koje ne primenjuju slične mere zaštite životne sredine. Očekuje se da će ovaj potez podstaći zemlje van EU da unaprede svoje ekološke standarde i smanje emisije.
S obzirom na sve veću globalnu zabrinutost zbog klimatskih promena, implementacija CBAM mehanizma predstavlja važan korak ka smanjenju emisija ugljen-dioksida na globalnom nivou. Srbija, kao zemlja koja teži članstvu u EU, prepoznaje potrebu za usklađivanjem svojih propisa sa evropskim standardima, a uvođenje nacionalnog poreza je deo tog procesa.
Ova nova regulativa će uticati na domaće proizvođače, ali i na uvoznike, jer će se morati prilagoditi novim pravilima kako bi ostali konkurentni na tržištu. Domaći proizvođači će imati koristi od smanjenja poreza na emisije, dok će uvoznici morati da plaćaju karbonsku taksu, što bi moglo povećati troškove za krajnje potrošače.
S obzirom na trenutnu situaciju u vezi sa klimatskim promenama, važno je da se svi sektori privrede uključe u borbu protiv emisija ugljen-dioksida. Proizvođači, potrošači i vlade moraju raditi zajedno kako bi pronašli rešenja koja će smanjiti negativan uticaj na životnu sredinu. Srbija se suočava sa izazovima, ali i prilikama da postane lider u održivom razvoju u regionu.
U ovom kontekstu, uvođenje karbonskih taksi i nacionalnog poreza može biti korak ka održivijoj ekonomiji. Prilagođavanje novim regulativama može otvoriti vrata za inovacije i poboljšanje konkurentnosti domaće industrije, što je ključno za budući ekonomski razvoj Srbije.
