U avgustu 2024. godine, Sredozemno more je dostiglo rekordnih 28,7 stepeni Celzijusa, što je izazvalo zabrinutost među naučnicima i ekolozima. Visoke temperature mora u Evropi su postale sve češći fenomen, podstičući morske toplotne talase koji ugrožavaju morski život i doprinose ekstremnim vremenskim uslovima. Iako turisti rado posećuju mediteransku obalu zbog prelepih plaža i toplog mora, ove prijatne temperature skrivaju alarmantni trend dugoročnog zagrevanja koji se manifestuje kroz obilne padavine i snažne oluje.
Podaci o temperaturama mora pokazuju zabrinjavajući obrazac: od kada su počela merenja 1979. godine, temperature evropskih mora konstantno rastu. Poslednje tri godine su bile posebno tople, a 2024. godina je obeležena najvišom prosečnom godišnjom temperaturom površine mora ikada zabeleženom, koja iznosi 13,73°C. Ova vrednost je gotovo 0,7°C iznad proseka i 0,06°C toplija od prethodnog rekorda postavljenog 2023. godine.
Rekordne temperature su zabeležene ne samo u Sredozemnom moru, već i u centralnom severnom Atlantiku, Crnom, Norveškom i Barencovom moru. Na primer, u Sredozemnom moru, prosečna temperatura je dostigla rekordnih 28,7°C 13. avgusta 2024. godine, premašivši prethodni rekord od 28,3°C iz jula 2023. godine. Ove izuzetno visoke temperature odgovaraju morskim toplotnim talasima, koji su periodi neuobičajeno visokih temperatura mora koji mogu trajati nedeljama, mesecima ili čak godinama.
Fenomen morskih toplotnih talasa donosi ozbiljne posledice po morski ekosistem. Izbeljivanje korala, masovno uginuće morskih vrsta i socioekonomski problemi su samo neki od efekata. Ovi toplotni talasi remete ribarstvo, akvakulturu i turizam, što dovodi do značajnih finansijskih gubitaka. Visoke temperature mora u Sredozemlju su takođe povezane sa intenzivnijim olujama i ekstremnijim padavinama, poznatim kao „podvodni požari“.
Prema Mediteranskom centru za proučavanje životne sredine, temperature površine mora igraju ključnu ulogu u oblikovanju vremenskih obrazaca. Na primer, morski povetarci tokom letnjih meseci i pojava obilnih padavina u jesen su direktno povezani sa temperaturnim promenama u morima. U 2024. godini, neuobičajeno tople vode Sredozemnog i Crnog mora su mogle povećati isparavanje velike količine vlage u atmosferu, što je doprinelo pogoršanju oluje Boris, koja je izazvala teške poplave u centralnoj i istočnoj Evropi u septembru, a takođe i u španskoj regiji Valensija u oktobru.
Iako se može reći da su visoke temperature mora privlačne za turiste, one predstavljaju ozbiljnu pretnju za morski život i ekosisteme. Stoga, važno je da se preduzmu odgovarajuće mere kako bi se zaštitili morski resursi i ublažile posledice klimatskih promena. Neophodno je povećati svest o ovim problemima i raditi na očuvanju okruženja, kako bi buduće generacije mogle uživati u bogatstvu koje nam more pruža.
U svetlu ovih podataka, od ključnog je značaja da se donesu pravne i ekološke strategije koje će zaštititi morski ekosistem i obezbediti održivost resursa. Samo zajedničkim naporima možemo se suočiti s izazovima koje donosi klimatska kriza i obezbediti zdraviju budućnost za naše more i sve njegove stanovnike.
