Evropska komisija, na čelu sa predsednicom Ursulom fon der Lajen, postavila je rekord u 2025. godini usvajanjem 1.456 zakonskih akata, što je najviše od 2010. godine. Ova informacija dolazi iz analize nemačkog udruženja metalske industrije Gesamtmetal, koju je objavio list Bild. Usvajanje ovog broja zakonskih akata dolazi u trenutku kada je Fon der Lajen obećala smanjenje propisa, ali se čini da su stvarnost i očekivanja prilično udaljeni.
Tokom 2025. godine, Evropska komisija je usvojila 21 direktivu, 102 uredbe, 137 delegiranih akata i čak 1.196 implementacionih akata. Ova stopa usvajanja propisa ukazuje na rastuću birokratiju, uprkos tvrdnjama da je cilj smanjenje administrativnih troškova i olakšanje poslovanja. Analiza pokazuje da je tokom prvog mandata Fon der Lajenove, od 2019. do 2024. godine, usvojeno više pravila nego tokom mandata njenih prethodnika.
Portparol Komisije je izjavio da je jasan cilj smanjenje birokratije i jačanje konkurentnosti. Navodi se da se radi na smanjenju administrativnih troškova za 25%, a za mala i srednja preduzeća čak 35%. Međutim, kritičari smatraju da se olakšanje za preduzeća ne može meriti samo brojem zakonskih akata koje Komisija predlaže. Oni ističu da broj usvojenih zakonskih akata ne odražava uštedu u administrativnim troškovima.
U 2025. godini, Komisija je predložila 10 omnibus zakona i drugih inicijativa koje će, navodno, smanjiti tekuće administrativne troškove za preduzeća i građane za oko 15 milijardi evra. Međutim, predstavnici poslovnih krugova se ne slažu sa ovim optimističnim ocjenama. Oliver Zander, izvršni direktor kompanije Gesamtmetal, ističe da trenutno rukovodstvo Evropske komisije neprestano obećava olakšanje za preduzeća, ali da su očekivanja uglavnom izneverena. On dodaje da Brisel svakodnevno opterećuje kompanije sa novim zakonskim aktima, što nije u skladu s idejom smanjenja birokratije.
Prema Zanderovim rečima, trenutna situacija dovodi do toga da mnoge kompanije jedva mogu da prate implementaciju novih pravila i propisa. Njegova izjava naglašava zabrinutost poslovne zajednice oko prekomernog zakonskog opterećenja, koje može otežati poslovanje i smanjiti ukupnu konkurentnost evropskih preduzeća.
Jedan od ključnih problema su delegirani akti, koji omogućavaju Komisiji da samostalno menja zakone kroz tehničke detalje. Ovaj mehanizam često dovodi do dodatne složenosti i nejasnoća koje mogu otežati usklađivanje sa zakonodavstvom. Mnoge kompanije su zabrinute da će dodatna pravila i regulative stvoriti još veće prepreke u poslovanju umesto da olakšaju situaciju.
U svetlu ovih dešavanja, postavlja se pitanje kako će buduće politike Evropske komisije uticati na poslovnu klimu u Evropi. Mnogi analitičari smatraju da je neophodno pronaći ravnotežu između potrebne regulative i slobode poslovanja, kako bi se osiguralo da preduzeća mogu da funkcionišu efikasno i konkurentno na globalnom tržištu.
U zaključku, iako se Evropska komisija trudi da smanji birokratiju i olakša poslovanje, realnost se čini drugačijom. Usvajanje rekordnog broja zakonskih akata može stvoriti dodatne izazove za preduzeća, a poslovna zajednica izražava zabrinutost da će nova pravila i regulative samo dodatno opteretiti kompanije, umesto da im pomognu. U tom smislu, važno je da se nastavi dijalog između zakonodavnih tela i poslovne zajednice kako bi se postigla bolja efikasnost i konkurentnost unutar EU.
