Crna Gora možda neće uspeti da u potpunosti prevede sve zakone Evropske unije pre nego što postane članica, a Evropska komisija razmatra mogućnost da omogući Podgorici korišćenje nekog od zvaničnih jezika EU kao pomoć. Prema informacijama briselskog portala Juronjuz, najizgledniji kandidat za taj jezik bi bio hrvatski.
Da bi postala 28. članica EU do 2028. godine, Crna Gora mora da usvoji i prevede pravne akte Unije, što se procenjuje na desetine hiljada propisa. U Briselu raste zabrinutost da Crna Gora ne može završiti ovaj proces na vreme. Prema Pregovaračkom okviru, Crna Gora mora blagovremeno obezbediti prevode pravnih akata na svoj službeni jezik, uz obuku dovoljnog broja prevodilaca i tumača za efikasno funkcionisanje institucija EU nakon pristupanja.
Iako je Podgorica značajno investirala u administrativne kapacitete i tvrdi da će sve biti završeno na vreme, EU je počela da razmatra alternativne planove. Ova zabrinutost je dodatno pojačana zbog bilateralnog spora između Crne Gore i Hrvatske, koja se brine o kvalitetu pojedinih prevedenih pravnih tekstova.
Od kada je Hrvatska postala članica EU 2013. godine, obim propisa Unije se gotovo udvostručio. Države-kandidati, kao što je Crna Gora, su obavezne da prevedu relevantne pravne akte na svoj jezik, koji će postati zvanični jezik EU nakon pristupanja. Institucije Unije su odgovorne samo za završnu proveru pre objavljivanja u službenom listu EU.
Portparol Komisije je izjavio da su službe Komisije u redovnom kontaktu sa Crnom Gorom i prate dinamiku prevođenja pravnih akata. Razmatraju se različite mogućnosti za potencijalnu derogaciju od pravila EU, uključujući mogućnost da Crna Gora koristi neki jezik EU kako bi na vreme prevela preostale propise.
Jezik koji bi se mogao koristiti bi odredila Podgorica, a hrvatski je očigledan kandidat, s obzirom na to da je to zvanični jezik EU koji sugovornicima na crnogorskom jeziku može biti razumljiv. Ipak, ova opcija može biti problematična za Crnu Goru, s obzirom na duboko ukorenjenu politiku identiteta na Zapadnom Balkanu i borbu za međunarodno priznanje crnogorskog jezika.
Odstupanje od pravila u ovoj oblasti nije nova pojava u EU. Malta je postavila presedan kada je, zbog nedostatka kvalifikovanih prevodilaca, obezbedila prelazno odstupanje od obaveze prevođenja svih pravnih akata EU na malteški jezik tri godine nakon pristupanja Uniji 2004. godine. U slučaju Irske, do odstupanja je došlo decenijama nakon što je zemlja postala članica EU, kada je irski postao zvanični jezik, a obaveza prevođenja svih akata na irski privremeno suspendovana.
O ovoj temi će se sigurno još raspravljati, a Crna Gora će morati da pronađe rešenje koje će omogućiti efikasno prevodilačko funkcionisanje pre pristupanja EU.
