Više stotina hiljada ljudi u različitim evropskim gradovima okupilo se u znak podrške Palestincima i flotili „Sumud“ koja pokušava da dostavi humanitarnu pomoć Gazi. Ovi protesti su se održali u vreme kada su se u Velikoj Britaniji i Parizu organizovali skupovi podrške izraelskim taocima.
U Amsterdamu se okupilo više od 250.000 demonstranata koji su tražili od holandske vlade oštriji stav prema Izraelu. Okupljeni su, obučeni u crveno, marširali centralnim delom grada, noseći palestinske zastave i simbole mira. Jedna od učesnica protesta izjavila je: „Krvarenje mora da prestane. Nažalost, moramo da budemo ovde jer imamo slab režim koji se ne usuđuje da povuče crvenu liniju.“
U Istanbulu, koji je najmnogoljudniji grad Turske, demonstranti su marširali ka obali Bosfora, gde su ih dočekali brodovi okićeni turskim i palestinskim zastavama. Takođe, protesti su se održali u Ankari, gde su učesnici nosili transparente koji su osuđivali „genocid u Gazi“. U Sofiji su demonstranti nosili poruke poput „Gaza, glad je oružje rata“ i „Gaza je najveće groblje dece“, izražavajući svoju zabrinutost zbog humanitarne situacije.
Organizatori su odali počast učesnicima Globalne Sumud flotile, koja se trudi da pomogne ljudima u Gazi. U Rabatu su Marokanci protestovali tražeći povlačenje odluke o normalizaciji odnosa sa Izraelom koja je doneta pre pet godina, kao i oslobađanje aktivista flotile. Manji protesti su se održali i u Španiji, posebno u gradovima Santjago i Hihon, gde su demonstranti zahtevali prekid genocida i ukidanje trgovinskih odnosa sa Izraelom.
U isto vreme, u Velikoj Britaniji i Parizu održani su protesti koji su podržali izraelske taoce. U Mančesteru je nekoliko stotina ljudi okupilo da odaju počast žrtvama napada na sinagogu i Hamasovog napada iz 2023. godine. Okupljeni su nosili izraelske i britanske zastave, pozivajući na oslobađanje talaca koje drži Hamas.
Pariz je takođe bio mesto okupljanja u znak podrške talacima. Demonstranti su skandirali „Oslobodite taoce“. Ovi protesti podrške Palestini usledili su dan nakon masovnih okupljanja u Rimu, Barseloni i Madridu, kao i manjih skupova u Parizu, Lisabonu, Atini, Skoplju, Londonu i Mančesteru. Ovi događaji izražavaju rastući međunarodni revolt zbog dvogodišnje izraelske vojne kampanje u Gazi.
U okviru ovih okupljanja, demonstranti su se fokusirali na različite aspekte sukoba. Oni su pozivali na prekid nasilja i humanitarnu pomoć za ljude koji pate zbog sukoba. U mnogim gradovima, poruke su se fokusirale na potrebu za mirom i dijalogom kako bi se okončale patnje civilnog stanovništva.
Protesti su takođe odražavali širu sliku globalne političke klime, u kojoj je podrška Palestini i kritika izraelske politike postala sve prisutnija u javnom diskursu. Mnogi učesnici su naglasili da su njihovi protesti ne samo podrška Palestincima, već i poziv na odgovornost međunarodne zajednice da deluje u skladu sa ljudskim pravima i pravdom.
Iako se u Evropi održavaju masovni protesti, situacija u Gazi ostaje teška, a humanitarna kriza se produbljuje. U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će međunarodna zajednica reagovati na povećane tenzije i nasilje, kao i na pozive za pomoć i podršku ljudima u regionu.
Događaji u poslednjim nedeljama ukazuju na to da će podrška ljudima u Gazi i dalje biti na dnevnom redu, kako u Evropi tako i širom sveta, dok se nastavlja borba za pravdu i mir u regionu. Protesti su postali simbol nade i borbe za ljudska prava, ali i podsećanje na kompleksnost i težinu sukoba koji traje decenijama.
