Mreže civilnih skloništa širom Evrope postale su tema rasprava nakon nedavnih inspekcija koje su pokazale da su mnoga skloništa zapuštena i neupotrebljiva. Ove inspekcije su usledile nakon napada dronom u blizini britanske vojne baze RAF Akrotiri na Kipru, gde je otkriveno da je čak 200 od 2.500 registrovanih skloništa na ostrvu u lošem stanju. Inspektori su našli blokirane garaže, podrume koji se koriste kao skladišta, kao i skloništa puna otpada. Ova situacija je ponovo pokrenula pitanje civilne zaštite u Evropi i ograničenih ovlašćenja Evropske unije (EU) u toj oblasti.
EU ima veoma ograničena direktna ovlašćenja kada je reč o civilnoj zaštiti. Prema članu 196 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, odgovornost za civilnu zaštitu pripada svakoj državi članici pojedinačno. EU može samo da pomaže ili koordinira, ali ne može da naređuje izgradnju skloništa ili postavlja tehničke standarde. Princip supsidijarnosti ostavlja malo prostora za Brisel da deluje bez saglasnosti svih članica.
Međutim, EU ima kapacitet za reagovanje u vanrednim situacijama preko Mehanizma civilne zaštite (UCPM). Ovaj mehanizam omogućava državama članicama da zatraže pomoć kada su njihovi nacionalni kapaciteti preopterećeni. EU takođe ima mehanizam rescEU, koji obuhvata privremena skloništa spremna za brzo raspoređivanje u kriznim situacijama. Ova skloništa su, međutim, uglavnom namenjena za zbrinjavanje raseljenih osoba, a ne za zaštitu civila tokom vojnog napada.
Finansijska sredstva za rescEU su značajna, sa više od 196 miliona evra odobrenih za skloništa u šest država članica za period 2021–2027. Na primer, Švedska ima najveću rezervu, sa 40,4 miliona evra koja može da obezbedi smeštaj za 36.000 ljudi. Poljska, s druge strane, gradi prenosive „kontejnerske gradove“ koji će moći da se sastave u kratkom roku, ali njihova izgradnja košta oko 35,5 miliona evra.
Kipar može da zatraži da bude domaćin rescEU rezerve, ali do sada nije podneta takva prijava. Ova situacija naglašava problem nedostatka skloništa i razlike u pripremljenosti među državama članicama EU. Na primer, Finska ima 50.500 skloništa koja pokrivaju 85% njenog stanovništva, dok Nemačka ima manje od 600 funkcionalnih bunkera, što pokriva samo 0,5% stanovništva.
Najveći test kapaciteta EU za hitno obezbeđivanje skloništa dogodio se tokom ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Kroz UCPM, EU je isporučila više od 140.000 tona pomoći, uključujući skloništa i druge resurse. Ova operacija je pokazala sposobnost EU da brzo mobilizuje pomoć, ali je takođe osvetlila njena ograničenja kada je reč o zaštiti civila tokom vojnih sukoba.
Kipar je započeo svoj program skloništa 1999. godine, ali se suočava s izazovima u obnovi svoje mreže skloništa. Vlada priprema zakon kojim će se zahtevati da podzemni prostori u novim zgradama služe kao skloništa, uz podsticaje za privatne investitore.
Bez promene evropskih ugovora, uvođenje obaveznih standarda skloništa na nivou cele EU je teško izvodljivo. EU može samo da podrži nacionalne procene rizika i revizije skloništa, ali ne postoji poseban program usmeren na trajnu infrastrukturu civilnih skloništa. U ovom trenutku, odgovornost za civilnu zaštitu i dalje leži na nacionalnim vladama, dok je Brisel uglavnom po strani.
Situacija s civilnim skloništima u Evropi osvetljava potrebu za obnovom i unapređenjem infrastrukture kako bi se zaštitili civili u budućim krizama. Evropska unija bi mogla igrati značajniju ulogu u ovom procesu, ali to zahteva kolektivnu volju i saradnju svih članica.
