Svečanosti povodom 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata održane su danas širom Evrope, sa posebnim naglaskom na Berlin, gde je novoizabrani nemački kancelar Fridrih Merc prisustvovao ceremoniji polaganja venaca. Ova komemoracija je takođe održana u Bundestagu, gde je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer govorio o važnosti sećanja na prošlost i odgovornosti Nemačke u budućnosti. On je istakao ogromne žrtve koje su podnele Sjedinjene Američke Države, Ukrajina, Belorusija i Rusija u oslobađanju Evrope od fašizma, naglašavajući da Nemačka mora da se suoči sa lekcijama iz svoje prošlosti.
Štajnmajer je osudio rusku agresiju u Ukrajini, ističući da ona nema nikakve veze sa borbom protiv nacizma, već predstavlja novi oblik tiranije. Njegova izjava o potrebi da se ukrajinska borba podrži predstavlja jasan stav Nemačke prema aktuelnim geopolitičkim izazovima. Takođe, kritikovao je desničarske stranke koje pokušavaju da umanje ili negiraju mračna poglavlja nemačke istorije, postavljajući pitanje šta bi to značilo za identitet nacije.
Novoizabrani ministar spoljnih poslova Johan Vadeful takođe je govorio o važnosti 8. maja 1945. godine, smatrajući ga prekretnicom u evropskoj istoriji i početkom „neviđene faze mira“. On je istakao da sloboda nije došla lako i da su za nju plaćene velike žrtve, te da je dužnost Nemačke da brani tu slobodu.
Komemorativni događaji nisu se održavali samo u Nemačkoj. U Parizu i Londonu organizovani su slični skupovi. Britanski premijer Kir Starmer je predložio obustavu sednice Donjeg doma parlamenta kako bi poslanici mogli prisustvovati povorci u znak zahvalnosti onima koji su se borili protiv nacizma. Kralj Čarls Treći i princ Vilijam su takođe prisustvovali ceremoniji u Vestminsterskoj opatiji, gde su odali počast poginulim vojnicima.
U Škotskoj su se održali slični događaji, uključujući nacionalni dvominutni pomen tišine. Francuski predsednik Emanuel Makron je prisustvovao polaganju venaca na Grobu nepoznatog junaka u Parizu, upozoravajući na pretnje koje dolaze iz aktuelnih sukoba, posebno u Ukrajini. Njegova poruka je bila da borba za mir nikada ne prestaje, naglašavajući potrebu za očuvanjem slobode i ljudskih prava.
Izraelski predsednik Isak Hercog pridružio se globalnim obeležavanjima, podsećajući na žrtve jevrejskih vojnika koji su se borili protiv nacizma. On je naglasio važnost sećanja na prošlost kako bi se osiguralo da se slične tragedije ne ponove.
U Evropi, Dan pobede se obeležava na različite načine. Dok neke zemlje, poput Francuske i Velike Britanije, slave 8. maj, druge poput Belorusije i Rusije obeležavaju 9. maj. Ove razlike u datumu obeležavanja odražavaju različite istorijske perspektive i političke kontekste, posebno u post-sovjetskim zemljama.
U Belgiji se ceremonije kombinuju sa Danom primirja, dok Italija obeležava Dan oslobođenja od Musolinijeve vlasti. Mnoge bivše zemlje istočnog bloka, koje su se oslobodile sovjetskog uticaja, prešle su na obeležavanje 8. maja, odlučivši da se distanciraju od datuma kada su pale pod sovjetsku kontrolu.
U svetlu ovih događaja, važno je da se setimo lekcija iz prošlosti i da se borimo protiv mržnje i netolerancije. Ove komemoracije služe kao podsticaj za očuvanje mira i demokratije u Evropi i širom sveta, naglašavajući važnost sećanja na one koji su se borili za slobodu.
