Godinama unazad, proizvođači automobila su se takmičili u povećanju veličine centralnog ekrana i stvaranju „čistije” kabine, bez fizičkih dugmadi. Kontrole za klimu, brisače i osnovne funkcije prebačene su na ekran osetljiv na dodir. Međutim, ovaj trend počinje da se menja. Evropa i Kina najavljuju nova pravila koja će podsticati vraćanje fizičkih tastera za ključne komande.
U Evropi, prema smernicama organizacije Euro NCAP, od 2026. godine automobili će teže dolaziti do maksimalnih pet zvezdica na bezbednosnim testovima ako se osnovne funkcije kontrolišu isključivo putem ekrana. U objašnjenju se navodi da komande poput pokazivača pravca, brisača, sva četiri žmigavca i sirene moraju biti lako dostupne bez potrebe za „kopanjem” po menijima i bez skretanja pogleda sa puta. Razlog za ovu promenu je očigledan – sigurnost vozača. Svaka sekunda je važna, a sporija reakcija može imati ozbiljne posledice u kritičnim situacijama.
Kina planira još odlučniji pristup. Prema nacrtu novih bezbednosnih standarda, koji bi mogli stupiti na snagu već 2027. godine, proizvođači bi morali da uvedu fizičke kontrole za niz važnih funkcija. U predlozima se pominje čak i minimalna veličina dugmeta ili prekidača za ključne komande. Suština je da osnovne funkcije ne smeju biti skrivene u podmenijima centralnog ekrana. Ovaj potez je deo šire inicijative za unapređenje bezbednosti modernih kabina, gde su regulatorima ranije zasmetala „skrivena” rešenja koja otežavaju spasavanje putnika u slučaju nesreće.
Za proizvođače automobila, ovakve promene predstavljaju kako estetski, tako i finansijski izazov. Veliki ekran je jednostavniji i jeftiniji za proizvodnju i montažu nego brojne fizičke komande. Minimalistički dizajn postao je simbol savremene tehnologije, ali reakcije vozača u poslednjim godinama nisu uvek bile pozitivne. Mnogi se žale na sporost ekrana, neintuitivnost interfejsa i preosetljivost na dodir. Zbog toga su neki brendovi već počeli da vraćaju fizičke komande, barem za klimu, jačinu zvuka i najčešće korišćene prečice.
Ove promene ne znače da ćemo se vratiti u kabine iz ranih 2000-ih, prepune dugmadi za svaku sitnicu. Realniji scenario je kombinacija digitalnog i klasičnog, gde će veliki ekran ostati zadužen za navigaciju, multimediju i napredna podešavanja, dok će najvažnije funkcije tokom vožnje imati taktilne i lako dostupne komande. Ako nova pravila postanu stvarnost, budući modeli možda neće izgledati toliko futuristički na prvi pogled, ali bi mogli biti praktičniji i bezbedniji u svakodnevnoj vožnji.
Ove promene dolaze u trenutku kada je bezbednost na putevima jedan od prioriteta i kada je važno omogućiti vozačima da brzo reaguju u situacijama koje zahtevaju trenutnu akciju. U situacijama kao što su kiša ili neočekivane prepreke, vozači će moći lakše da se fokusiraju na put, umesto da pretražuju dugme na ekranu.
Sve u svemu, čini se da se automobilska industrija vraća fizičkim rešenjima, ali u kombinaciji sa modernom tehnologijom. Takva kombinacija može obezbediti bolji balans između estetskog dizajna i praktičnosti, što će na kraju doprineti većem zadovoljstvu vozača i bezbednosti na putevima. U svetu koji se stalno menja, prilagođavanje potrebama vozača i unapređenje bezbednosti postaju ključni faktori u razvoju budućih vozila.
