Zemlje Evropske unije koje se nalaze uz rusku granicu složile su se da je neophodno formirati „zid od dronova“ kako bi se poboljšala odbrana od potencijalnih pretnji iz vazduha. Ovu informaciju potvrdio je evropski komesar za odbranu, Andrijus Kubilijus, nakon sastanka sa ministrima odbrane iz država članica EU koji su se održali putem video-konferencije u Finskoj. Kubilijus je naglasio da je sledeći korak u ovom procesu razvoj novih dronskih kapaciteta.
„Detajlna tehnička mapa puta biće utvrđena u saradnji sa nacionalnim ekspertima“, rekao je Kubilijus, prenoseći reči agencije Rojters. Ovaj korak se smatra odgovorom na povećane tenzije i pretnje koje dolaze iz oblasti u kojoj se nalaze ruski dronovi, koji su primećeni u blizini civilnih i vojnih objekata.
Danski ministar spoljnih poslova, Lars Loke Rasmusen, izneo je informacije o situaciji u Danskoj, ističući da Kopenhagen ne planira da zatraži aktivaciju Člana 4 NATO ugovora, iako je danski vazdušni prostor bio privremeno zatvoren zbog prisustva dronova. Član 4 NATO ugovora se aktivira kada je bezbednost ili teritorijalni integritet neke članice Alijanse ugrožen. Rasmusen je podsetio da je ovaj član aktiviran devet puta u istoriji NATO-a, a dva puta u poslednje vreme u vezi sa Poljskom i Estonijom.
Incident koji se dogodio u Kopenhagenu 22. septembra povezan je sa „sumnjivim aktivnostima ruskih dronova širom Evrope“, kako je izjavila premijerka Mete Frederiksen. Međutim, nije pružila konkretne dokaze za ovu tvrdnju, a Moskva je sve optužbe odbacila. Ova situacija dodatno komplikuje odnose između EU i Rusije, koji su već napeti zbog sukoba u Ukrajini i drugih geopolitičkih tenzija.
Osim toga, iz Evropske unije dolaze informacije da se razvijaju nove strategije za zaštitu od dronova, koje uključuju napredne sisteme za otkrivanje i obaranje letelica. Ovaj „zid od dronova“ predstavlja deo šireg plana za jačanje vojne i bezbednosne infrastrukture u istočnim članicama EU, koje se osećaju ugroženima zbog ruskih aktivnosti u regionu.
S obzirom na to da su dronovi postali sve prisutniji u vojnim strategijama, države članice EU shvataju potrebu za zajedničkim pristupom kako bi se obezbedila bezbednost svojih vazdušnih prostora. U tom smislu, saradnja sa NATO-om i drugim međunarodnim organizacijama može biti ključna za uspeh ovih inicijativa.
Povećanje vojne saradnje i razmena informacija između zemalja EU i NATO-a takođe se smatra važnim korakom ka jačanju kolektivne sigurnosti. U tom kontekstu, evropski lideri naglašavaju značaj zajedničkog delovanja u borbi protiv pretnji koje dolaze iz vazduha, ali i drugih bezbednosnih izazova.
U svetlu ovih događaja, očigledno je da se situacija u Evropi menja, a bezbednosne strategije se prilagođavaju novim realnostima. Povećana upotreba dronova u vojne svrhe zahteva brzu i efikasnu reakciju zemalja članica, kako bi se očuvala stabilnost i sigurnost na kontinentu.
Konačno, dok se situacija razvija, evropski lideri i vojni stručnjaci će morati da nastave sa analizom i prilagođavanjem svojih strategija za odbranu, kako bi osigurali da su spremni da odgovore na sve izazove koji bi mogli nastati u budućnosti. „Zid od dronova“ predstavlja samo jedan od koraka u tom pravcu, ali je sigurno da će biti potrebno mnogo više kako bi se obezbedila dugoročna stabilnost i bezbednost na evropskom tlu.
