Teško je zamisliti slovački kulen, kotliće i riblje čorbe bez prave začinske paprike, koja ovim proizvodima daje savršen ukus. Ova paprika proizvodi se u Kišaču, mestu poznatom po začinskoj paprici, i deo je tradicije ovog kraja. Nekada je u selu svaka kuća gajila papriku, dok danas samo dva proizvođača ozbiljno se bave ovom proizvodnjom.
Jedan od njih je Miroslav Krajčik, koji je papriku zavoleo kada se oženio Tatjanom pre četvrt veka. Tatjanin deda Pavel bavio se poljoprivredom ceo život i među prvima je pre šest decenija u selu počeo da gaji industrijsku papriku. Poljoprivreda je bila i ostala njegov smisao života, a uvek je želeo da se proizvodnja nastavi i posle njega. Iako je ostao bez oba sina, unuka je nastavila dedine stope.
Miroslav i Tatjana su nastavili porodičnu tradiciju. Kao i deda Pavel, obrađuju 15 hektara oranica. Gaje kukuruz, soju, žito i industrijsku papriku. Nedavno su odustali od gajenja maka zbog niske otkupne cene, ali ne isključuju mogućnost da mu se ponovo vrate. Papriku gaje na dva hektara i maksimalno su joj posvećeni od zasnivanja zasada do krajnjeg proizvoda.
„Proizvodnja paprike je zahtevna i počinje odmah po skidanje preduseva, a najčešće je to pšenica ili soja“, kaže Miroslav.
Zemljište se priprema u jesen, dobro nađubri, a u proleće se đubri, poravnava i seje. Setva je direktna, a obavlja se krajem marta i početkom aprila. Seje se ručno, na međuredu razmak pet centimetara. Ako je gušće zasađena, usev treba prorediti što ranije.
Danas je proizvodnja bez navodnjavanja nezamisliva. Miroslav je obezbedio sistem za zalivanje „kap po kap“ i bunar odakle se snabdeva vodom. Odmah po sadnji kreće s navodnjavanjem i prihranom sistemom „kap po kap“. Paprika je vrlo zahtevna kada je voda u pitanju; ne sme je biti ni previše ni premalo.
„Problem industrijske paprike je nicanje. Često se stvori pokorica koja mora da se razbije da bi biljka nikla. Za razliku od drugih ratarskih kultura, potrebno joj je 30 dana da nikne. Takođe, veoma je važno da nicanje bude ujednačeno zbog berbe“, objašnjava Krajčik.
On upozorava da su poslednjih pet godina u ovoj proizvodnji vrlo turbulentne zbog klimatskih promena. Tokom cele godine biljka je osetljiva, posebno na početku vegetacije. Ne pogoduje joj ni izuzetno visoke temperature, ali ni previše vlage koja pogoduje pojavi bolesti kakvih nije bilo kada su Krajčikovi počinjali ovu proizvodnju.
„Ove godine veliki problem predstavljale su vrane. Mnogi usevi su zbog njih stradali“, ukazuje poljoprivrednik.
Zaštitne mreže, kako kaže, ne pomažu. One samo dodatno poskupljuju proizvodnju. Nešto sigurnosti ovoj proizvodnji, ipak, pruža osiguranje useva od elementarnih nepogoda.
Početkom septembra paprika pristiže za berbu. Berba je ručna, a da bi se obrala, potrebno je bar 60 ljudi, koje je teško naći. Zato se uključuje sva porodica i prijatelji da bi se obrala u nedelju dana. I pored nadnice koja nije mala – prošlogodišnja je bila 3.500 dinara, a ove godine 4.000, radnici se teško nalaze. Zato je ovo porodičan posao u koji se uključuju svi.
„Prinos zavisi od godine. Nekad po hektaru bude 10 tona, a pojedinih godina i čitavih 25 tona. Primećeno je da se zadnjih godina zbog visokih temperatura smanjuje prinos“, objašnjava.
Obrana paprike prvo se ostavi da dehidrira 30%, a potom se stavlja u mrežaste vreće na promajno mesto gde se ostavlja još dve do tri nedelje da dehidrira još 50%. Nakon toga, suva je poput papira.
Po sušenju, paprika koja je odležavanjem na promajnom mestu dobila lepu crvenu boju, iseče se na reznice i usitnjava u specijalnom mlinu čekićaru. Dobija se krupna paprika, tako da se mlevenje ponavlja još tri puta kako bi postala sitna.
Krajčikovu papriku prepoznaju kupci jer je postojanog kvaliteta i zadržala je sve elemente po kojima je i prepoznatljiva. Sve operacije se obavljaju ručno, što joj daje dodatnu vrednost, osim mašinskog špartanja.
Prodaja se uglavnom odvija na kućnom pragu. Začinsku papriku Krajčikovi pakuju u ambalažu od 100 i 200 grama, ali i po pola i ceo kilogram. Na veliko je kupuju restorani i mesare.
Kišačka začinska paprika je potvrda da kvalitetan proizvod uvek pronađe put do kupca. Dobra preporuka je svakako najbolja reklama, a zahvaljujući savesnim proizvođačima kao što je Miroslav Krajčik, ovaj bezvremenski, tradicionalni začin, nastavlja da živi.
