Evropska unija je donela 19. paket sankcija protiv Rusije, koji se sastoji od dodatnih 69 pojedinačnih sankcija i ekonomskih mera usmerenih na ključne sektore ratnog delovanja u Ukrajini. Ove mere se fokusiraju pre svega na energetiku, finansije i vojno-industrijski kompleks. U okviru paketa, EU je pojačala kontrolu nad kretanjem ruskih diplomata unutar Unije i uvela nove mere protiv onih koji su odgovorni za otmicu ukrajinske dece.
Među ključnim merama je zabrana uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (TPG) za dugoročne ugovore od januara 2027. godine. Takođe, sankcije su pooštrene protiv dva velika ruska proizvođača nafte, „Rosnjefta“ i „Gasprom njefta“. Evropski savet je naglasio da sankcije obuhvataju i entitete iz trećih zemalja, uključujući kineske rafinerije i trgovce naftom, kao i kompanije koje pomažu ruskoj „floti iz senke“.
Pored toga, pristup lukama je zabranjen za 117 dodatnih brodova povezanih sa obilaženjem ograničenja na cenu ruske nafte. Finansijski deo paketa uvodi zabrane transakcija sa osam banaka i trgovcima naftom iz Tadžikistana, Kirgistana, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Hong Konga, kao i pet dodatnih ruskih banaka. Takođe, zabranjena je saradnja sa ruskim Nacionalnim sistemom platnih kartica „Mir“ i Sistemom brzih plaćanja (SBP).
Uvedene su i sankcije protiv entiteta koji koriste kriptovalute, posebno stabilnu valutu A7A5, koja je povezana sa finansiranjem ruske vojne kampanje. EU dodatno cilja ruski vojno-industrijski kompleks i subjekte iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kine koji isporučuju vojnu robu. Na spisku sankcija su i pojedinci povezani sa ratnim zločinima i nehumanim tretmanom ukrajinskih ratnih zarobljenika.
Osim toga, uvedene su restrikcije na izvoz tehnologija i materijala koji mogu doprineti vojsci Rusije, čime se dodatno otežava njeno vojno delovanje. Savet EU je pooštrio pravila kretanja ruskih diplomata unutar Šengenske zone, zahtevajući odobrenje za putovanja izvan zemlje akreditacije. Poseban fokus stavljen je na borbu protiv prisilne deportacije i asimilacije ukrajinske dece, a nova lica odgovorna za te akcije su takođe uvrštena na sankcionu listu.
Dodatne mere uključuju restrikcije na usluge poput veštačke inteligencije i komercijalnih svemirskih usluga koje se pružaju ruskim entitetima, kao i zabranu turističkih aktivnosti u Rusiji. Sankcije su takođe proširene na Belorusiju, kako bi se ograničila njena podrška ruskim ratnim naporima. Ovo uključuje dodatne mere za kontrolu platnih usluga i tehnologija koje se koriste u tom kontekstu.
Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, naglasila je da je cilj sankcija da otežaju finansiranje rata, ističući da „svaki evro koji se uskrati Rusiji je evro koji ne može biti trošen na rat“. Ona je dodala da ovo nije poslednji paket mera koje će EU preduzeti, što ukazuje na trajnu posvećenost Unije u nameri da podrži Ukrajinu i nastavi sa pritiskom na Rusiju.
Evropski savet je takođe potvrdio svoju „nepokolebljivu“ podršku Ukrajini, naglašavajući spremnost da se pojača pritisak na Rusiju. Poziv na sveobuhvatan, pravedan i trajni mir zasnovan na međunarodnom pravu ostaje ključni cilj Unije u ovom trenutku. U svetlu trenutne situacije, ovakve mere su neophodne kako bi se osiguralo da se ratna delovanja smanje, a da se humanitarna kriza u Ukrajini reši na način koji će omogućiti dugotrajni mir i stabilnost u regionu.
EU nastavlja da se bori protiv svih oblika agresije i kršenja ljudskih prava, a sankcije su jedan od ključnih alata u tom procesu. Sa novim paketom sankcija, Evropska unija pokazuje svoju odlučnost da se suprotstavi ruskoj ofanzivi i zaštiti suverenitet Ukrajine.
