Ruska državna imovina u Evropi mogla bi da ostane trajno zamrznuta, zahvaljujući pravnom mehanizmu koji su danas odobrile zemlje članice Evropske unije (EU). Ovaj novi pravni okvir omogućava da se zamrzne oko 210 milijardi evra ruske imovine sve dok Moskva ne ispuni obaveze vezane za ratne reparacije Ukrajini. Ova odluka je doneta tokom sastanka ambasadora 27 članica EU, a hitna ovlašćenja koja su usvojena ostaju na snazi do trenutka kada Rusija ne okonča agresiju na Ukrajinu.
Prema informacijama dostupnim iz briselskog portala Politiko, ambasadori su jednoglasno podržali revidiranu verziju predloga koja se oslanja na član 122 ugovora o EU. Odluka će biti formalno usvojena u pisanoj proceduri koja treba da se okonča do petka. Ova odluka predstavlja značajan udarac nadama Kremlja da bi mogla doći do odmrzavanja sredstava u okviru nekog posleratnog sporazuma, što je ideja koju podržava američki predsednik Donald Tramp, ali koja u Evropi ne nailazi na pozitivne reakcije.
Jedan od ključnih aspekata ovog novog mehanizma je smanjenje mogućnosti za članice EU koje su „naklonjene Rusiji“, kao što su Mađarska i Slovačka, da vrate zamrznutu imovinu. Ova odluka takođe zaobilazi ranije pravilo prema kojem su sankcije morale biti jednoglasno obnavljane svakih šest meseci, što je pružalo mogućnost tim državama da glasaju protiv i time omogućavaju odmrzavanje imovine.
EU je obrazložila promenu neophodnošću da se izbegnu ozbiljni poremećaji u evropskoj ekonomiji i potencijalni hibridni napadi Kremlja širom Unije. Komisija je u svom pravnom tekstu naglasila da je zadržavanje zamrzavanja mera koja će pomoći da se izbegnu dalji problemi po ekonomsku situaciju Unije.
Osim toga, Evropska komisija je prvobitno predložila ovaj mehanizam kako bi ojačala plan o korišćenju zamrznutih sredstava za finansijsku podršku Ukrajini. Većina ruske imovine se nalazi u belgijskom depozitaru Juroklir. Belgija je izrazila zabrinutost da bi mogla biti finansijski odgovorna za vraćanje novca u slučaju da Rusija povrati svoja sredstva. Da bi se otklonile te zabrinutosti, Komisija je iz konačnog predloga uklonila sve odredbe koje se odnose na kreditni aranžman.
Ova situacija jasno ukazuje na napore EU da se pozabavi posledicama ruske agresije na Ukrajinu, ali i na izazove unutar same Unije, gde pojedine članice imaju različite stavove prema Rusiji. Odluka o zamrzavanju imovine nije samo pravna, već i politička, sa značajnim posledicama za odnose unutar EU i njen pristup Rusiji.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da su evropski lideri sve više svesni opasnosti koje dolaze iz Moskve i spremni su da preduzmu drastične mere kako bi zaštitili svoje ekonomske interese i stabilnost. Ova odluka predstavlja korak ka jačanju jedinstvenog fronta protiv ruskih pretnji, ali i izazova koji se javljaju unutar same zajednice.
Ukratko, novi pravni mehanizam za zamrzavanje ruske državne imovine u Evropi može imati dugoročne posledice po odnose između EU i Rusije, kao i po stabilnost u regionu. Ova situacija će se sigurno pratiti u narednim mesecima, dok se nastavljaju pregovori i diplomatski napori da se okonča sukob u Ukrajini i obezbede reparacije za ratne štete. Očekuje se da će Evropska unija ostati čvrsta u svom stavu prema Rusiji, dok će istovremeno raditi na jačanju svojih unutrašnjih struktura i jedinstva među članicama.
