Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, izjavila je da obezbeđivanje resursa potrebnih Ukrajini za odbranu ne produžava rat, već može doprineti njegovom okončanju. Ona je istakla važnost višegodišnjeg finansiranja za Ukrajinu, naglašavajući da je ključno da se ovo obezbedi u decembru. Kalas je zahvalila Radoslavu Sikorskom, zameniku poljskog premijera, na organizaciji razgovora ministara spoljnih poslova baltičkih država, sa kojih je poručeno da je finansijska podrška Ukrajini neophodna.
U međuvremenu, sedam zemalja Evropske unije, uključujući Poljsku, Švedsku, Litvaniju, Estoniju, Finsku, Irsku i Letoniju, uputilo je visokim zvaničnicima EU pismo u kojem naglašavaju potrebu da EU nastavi sa planom korišćenja zamrznute ruske imovine za kredit Ukrajini. U ovom pismu, koje je upućeno predsedniku Evropskog saveta Antoniju Koštiju i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, naglašava se da je ovo rešenje finansijski najizvodljivije i politički najrealnije.
Pritisak baltičkih i istočnoevropskih država na Belgiju raste kako bi se ta zemlja saglasila sa korišćenjem zamrznute ruske imovine. Međutim, Belgija se protivi ovoj ideji zbog straha da neće biti dovoljno garancija za pravedno raspoređivanje finansijskih posledica. Belgijski premijer Bart De Wever je izrazio sumnju u plan, navodeći da bi Belgija mogla da se suoči sa velikim pravnim i finansijskim rizicima, budući da se zamrznuta ruska imovina drži u briselskoj kompaniji Euroclear.
Izvršna direktorka Euroclear-a, Valeri Urbain, upozorila je da bi korišćenje zamrznutih ruskih državnih sredstava za finansiranje kredita Ukrajini moglo destabilizovati međunarodni finansijski sistem. Ona je naglasila da je plan Evropske komisije da mobiliše oko 180 milijardi evra ruskih sredstava „nerealan“ i može biti shvaćen kao „konfiskacija“. Dodatno, naglasila je da Rusija i dalje ima zakonsko pravo da potražuje ta sredstva.
Urbainova je upozorila da bi realizacija ovog plana mogla dovesti do insolventnosti Euroclear-a, kao i do mogućih ruskih kontramera, uključujući zaplenu belgijske imovine u Rusiji. Takođe je najavila da će Euroclear pravno osporiti svaku odluku koja bi mogla dovesti do isplate zamrznutih sredstava.
Sedam zemalja EU je u zajedničkom saopštenju naglasilo da je neophodno doneti odluku o zajmu za reparacije na predstojećem Evropskom savetu 18. decembra. Ove države smatraju da bi ova odluka mogla pomoći Ukrajini da se bolje brani i pregovara o pravednom i trajnom miru.
Uprkos otporu Belgije, koja se plaši da bi mogla snositi veći deo rizika, ostale zemlje smatraju da je sada prilika da se pređe na konkretne korake u pružanju pomoći Ukrajini. Poljski i baltički lideri insistiraju na tome da je potpora Ukrajini od suštinskog značaja ne samo za njenu bezbednost, već i za stabilnost celog regiona.
Kao deo strategije EU, obezbeđivanje sredstava za obnovu i finansiranje ukrajinske odbrane postaje ključno pitanje u svetlu trenutne krize. Ovaj pristup pokazuje da se EU suočava s izazovima, ali i da prepoznaje važnost solidarnosti među državama članicama u suočavanju s globalnim problemima.
Nakon svih ovih izjava i akcija, jasno je da će budućnost Ukrajine, kao i odnosi unutar EU, zavisiti od sposobnosti lidera da pronađu zajednički jezik i da se slože oko načina na koji će podržati jednu od najvažnijih evropskih zemalja u ovom trenutku.
