Evropski savet i Evropski parlament postigli su dogovor o postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa do 2027. godine, u okviru strategije energetske nezavisnosti Evropske unije. Ovaj sporazum, koji se očekuje da postane pravno obavezujući za sve članice, donosi promene koje će se direktno odraziti na zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju.
Strahinja Obrenović, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, ističe da ova odluka donosi nove izazove, ali i mogućnosti za diversifikaciju snabdevanja gasom. Srbija će morati pažljivo da prati evropske regulative i regionalnu saradnju kako bi osigurala svoju energetsku bezbednost. Iako uredba direktno pogađa članice EU, ona ne zabranjuje tranzit ruskog gasa kroz EU ka trećim zemljama, što može biti od pomoći Srbiji i Bosni i Hercegovini.
S obzirom na trenutne okolnosti, Srbija je delimično obezbeđena ugovornim aranžmanima sa Bugarskom, ali najave Mađarske o pravnim postupcima za osporavanje uredbe dodatno komplikuju situaciju. Obrenović naglašava da će biti ključno kako će se interpretirati odredbe uredbe i kako će se Energetska zajednica uskladiti sa evropskim standardima.
Srbija već gradi interkonektore sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, što bi trebalo da joj omogući pristup alternativnim izvorima gasa, pre svega iz Azerbejdžana. Rumunija se profilisala kao značajan proizvođač prirodnog gasa u EU, dok Severna Makedonija može da obezbedi povezivanje sa Transjadranskim gasovodom. Međutim, izazovi u pogledu infrastrukture i konkurencije za gas u regionu ostaju prisutni.
Mađarska je odmah po objavi dogovora o zabrani uvoza ruskog gasa najavila da će osporiti ovu uredbu pred Evropskim sudom pravde. Mađarska, koja je zavisna od ruskog gasa, suočava se s potencijalnim ekonomskim posljedicama ako odluči da ne prihvati uredbu. Prema procenama, prekid uvoza mogao bi koštati mađarsku ekonomiju oko četiri odsto BDP-a. Ipak, Tanač iz Budimpešte ističe da bi Mađarska mogla diverzifikovati svoje izvore gasa i smanjiti posledice.
U kontekstu regionalnih odnosa, mađarski premijer Viktor Orban je nedavno posetio Srbiju i naglasio podršku Beogradu, što ukazuje na složene međudržavne veze i unutrašnje podele u mađarskom javnom mnijenju. Dok jedni podržavaju Orbana zbog njegovog regionalnog povezivanja, drugi kritikuju njegovo približavanje Rusiji.
U Bosni i Hercegovini, stručnjak za energetiku Semin Petrović ukazuje na važnost gasne diversifikacije i izgradnje interkonekcija sa susednim zemljama. Trenutno, BiH ima samo jednu interkonekciju za gas, dok ima 13 za električnu energiju. Petrović naglašava da je važno razvijati nove interkonekcije kako bi se obezbedila dugoročna energetska sigurnost.
U zaključku, odluka o zabrani uvoza ruskog gasa predstavlja značajan izazov za region, ali i priliku za unapređenje energetske sigurnosti kroz diversifikaciju izvora. Srbija, uz pomoć novih interkonekcija i regionalne saradnje, može pronaći alternative koje će joj omogućiti stabilno snabdevanje energijom. U isto vreme, Mađarska se suočava s pravnim i ekonomskim dilemama koje će oblikovati njene buduće energetske strategije.
