Očekuje se da će lideri Evropske unije (EU) zauzeti različite stavove o politici „Kupuj evropsko“ na samitu koji se održava u istočnoj Belgiji. Ova politika se razmatra kao potencijalni odgovor na slabljenje evropske ekonomije, a tema samita je obezbeđivanje budućnosti kontinenta u sve nestabilnijoj globalnoj ekonomiji. Na skupu će učestvovati 27 lidera koji će razmenjivati ideje o tome kako Evropa može povratiti svoju ekonomsku konkurentnost u odnosu na Sjedinjene Američke Države i Kinu.
Predsednik Evropskog saveta, Antonio Košta, naglasio je važnost jačanja ekonomskog rasta u Evropi, što je ključno za prosperitet i očuvanje ekonomskog i socijalnog modela. Pitanje opadajuće konkurentnosti EU postalo je posebno relevantno nakon gubitka ruskog gasa 2022. godine, trgovinskih ratova pod vođstvom Donalda Trampa i kineskih ambicija za ekonomskom dominacijom putem značajnih državnih subvencija.
U tom kontekstu, EU razmatra politiku evropske preferencije, koja bi favorizovala evropske kompanije u strateškim sektorima poput čistih tehnologija. Francuska je dugogodišnji promoter ove ideje, a inicijativa „Kupuj evropsko“ može uključivati obavezu za vlade da u javnim nabavkama favorizuju lokalno proizvedene proizvode. Očekuje se da će krajem meseca EU objaviti Zakon o industrijskom ubrzivaču, koji bi postavio ciljeve za evropski udeo u strateškim proizvodima, kao što su solarni paneli i električna vozila.
Francuski predsednik Emanuel Makron ističe da evropska preferencija treba da se fokusira na ključne sektore, kao što su čiste tehnologije, hemijska industrija i automobilska industrija, kako bi se izbeglo potiskivanje evropskih kompanija. On ovu politiku vidi kao „odbrambenu meru“ protiv nelojalne konkurencije koja ne poštuje pravila Svetske trgovinske organizacije.
S druge strane, grupacija severnoevropskih zemalja, kao što su Švedska i Holandija, upozorava na moguće negativne posledice ove politike. Oni smatraju da bi evropska preferencija mogla dovesti do dodatnog sloja regulative koji bi odvratio investitore. Irski premijer Mišel Martin i švedski premijer Ulf Kristerson takođe izražavaju zabrinutost oko protekcionističkih agendi, smatrajući da bi to moglo ugroziti otvoreni duh slobodne trgovine u EU.
Nemački kancelar Fridrih Merc i italijanska premijerka Đorđa Meloni izbegavaju direktne stavove, ali se slažu oko potrebe za smanjenjem regulative. Njihova saradnja ukazuje na promene u tradicionalnim franko-nemačkim odnosima, posebno oko pitanja trgovinske politike. Merc je skeptičan prema konceptu „Kupuj evropsko“, favorizujući deregulaciju i brže trgovinske sporazume, dok Makron odbacuje brzi sporazum sa zemljama Merkosura.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, izrazila je oprezan stav prema politici „Kupuj evropsko“. Ona naglašava da je evropska preferencija neophodna u strateškim sektorima, ali upozorava da je važno da svaki predlog bude potkrepljen čvrstom ekonomskom analizom i da bude u skladu sa međunarodnim obavezama EU.
Tema „Kupuj evropsko“ samo je jedan deo šire agende samita, gde će se raspravljati i o deregulaciji, problemima fragmentisanih tržišta kapitala i preprekama na jedinstvenom evropskom tržištu. Fon der Lajen je ukazala na problem „previše gold-platinga“, odnosno dodatnih slojeva nacionalnih regulativa koji otežavaju poslovanje unutar EU.
Lideri će takođe slušati bivše italijanske premijere, Marija Dragija i Enrika Leta, koji će predstaviti izveštaje o ekonomskim izazovima. Dragi upozorava da trenutni svetski ekonomski poredak nije održiv i da EU treba da pređe na integraciju tržišta kapitala kako bi postala globalni igrač.
Na kraju, fon der Lajen naglašava potrebu za napretkom u donošenju zakona o integraciji tržišta kapitala, ukoliko se ne postigne dogovor među svim članicama EU. Ona ističe da je važno ukloniti barijere koje sprečavaju Evropu da postane pravi globalni gigant, čime se ukazuje na planove za dalju integraciju evropskog finansijskog sistema.
