Grupa zemalja Evropske unije koja se nalazi najbliže Rusiji planira da počne sa radom na konkretnim merama jačanja odbrane istočnog krila EU. Ova najava dolazi od finskog premijera Peterija Orpa, koji je istakao da će sastanak biti održan u Helsinkiju naredne nedelje. Cilj ovog samita je dogovor o saradnji u izgradnji odbrane i uspostavljanje zajedničkog stava među državama članicama EU u vezi sa ovim pitanjem.
Na sastanku će učestvovati lideri Švedske, Poljske, Estonije, Letonije, Litvanije, Rumunije i Bugarske. Orpo je naglasio da Rusija predstavlja pretnju ne samo danas, već i u budućnosti. Prema njegovim rečima, najveći pritisak se oseća na istočnim granicama Evrope, zbog čega je važno da se zemlje ovog regiona udruže i pošalju jasnu poruku Briselu.
Jedan od ključnih ciljeva sastanka jeste obezbeđivanje sredstava za projekte odbrane. Orpo je naveo da je prvobitno potrebno 1,5 milijardi evra za pilot projekte, ali je moguće da će u narednom budžetu, koji počinje od 2027. godine, taj iznos porasti na 135 milijardi evra. Ova sredstva bi se koristila za razne aspekte odbrane, uključujući poboljšanje granične bezbednosti, vazdušne odbrane, kao i detekciju i suzbijanje dronova.
Planirano je da se sredstva usmere i na jačanje kopnenih snaga, što je od suštinskog značaja za sigurnost ovog dela Evrope. Grupa zemalja okupljena oko finskog premijera ima za cilj da se prijavi za dobijanje ovih sredstava, kako bi se povećala otpornost i sigurnost regiona.
Ova inicijativa dolazi usred povećanih tenzija između Rusije i Zapada, posebno nakon invazije na Ukrajinu koja je započela 2022. godine. Mnoge zemlje Istočne Evrope osećaju potrebu da ojačaju svoje odbrambene kapacitete, s obzirom na geopolitičku situaciju i pretnje koje dolaze iz Moskve.
Orpo je u okviru svog obraćanja istakao da je važno da lideri zemalja istočnog krila EU rade zajedno na unapređenju svoje odbrane. To podrazumeva ne samo jačanje vojnih kapaciteta, već i saradnju u vezi sa obaveštajnim informacijama, kao i razmenom resursa i tehnologija.
Pored toga, očekuje se da će na sastanku biti razgovarano i o zajedničkim vežbama i operacijama koje bi dodatno ojačale saradnju između ovih zemalja. U svetlu novonastalih okolnosti, ovakva saradnja je ključna za održavanje stabilnosti i sigurnosti u regionu.
Uslovi u kojem se nalaze ove zemlje, kao i njihova blizina Rusiji, čine ih posebno ranjivim na potencijalne pretnje. Stoga, jačanje odbrane nije samo pitanje vojne strategije, već i pitanje nacionalne bezbednosti i očuvanja suvereniteta.
Osim vojnih aspekata, važno je napomenuti da ova inicijativa može imati i ekonomske posledice. Investicije u odbranu mogu podstaći rast u industriji, otvarajući nova radna mesta i jačajući ekonomije ovih zemalja. To može biti dodatni motiv za države članice EU da uđu u zajedničke projekte i da se fokusiraju na unapređenje svojih odbrambenih kapaciteta.
Kako se situacija u svetu menja, tako se i pristupi bezbednosti i odbrane moraju prilagoditi. Ovaj sastanak u Helsinkiju predstavlja važan korak ka jačanju zajedničkog fronta zemalja istočnog krila EU, što može imati dugoročne posledice za bezbednost celog kontinenta. U narednim mesecima i godinama, pažnja će biti usmerena na to kako će se ovi planovi realizovati i kako će uticati na stabilnost i bezbednost regiona.
