Evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, izjavila je da bi Evropska unija mogla da dobije dve ili tri nove članice do 2030. godine. Ona je naglasila da je važno da nove članice ne oslabe, već da ojačaju Uniju. Ove informacije iznela je na sednici Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, gde je predstavila dokument o pripremi za širu Uniju koji je usvojila Evropska komisija.
Kos je istakla da se u dokumentu ne bavi konkretnim zemljama i bilateralnim sporovima, već generalno o procesu pristupanja. Članovi Odbora su posebno bili zainteresovani za pitanje glasanja kvalifikovanom većinom, kao i za mogućnost ograničavanja prava veta u određenim oblastima, poput donošenja sankcija. Takođe, postavljeno je pitanje kako bi pristupanje Ukrajine moglo uticati na Uniju, s obzirom na to da se ta zemlja još uvek nalazi u ratu.
Mihael Galer iz Evropske narodne stranke (EPP) ocenio je da je dokument ambiciozan i istakao važnost glasanja kvalifikovanom većinom kako bi se izbegle blokade. Međutim, postavio je pitanje da li su zemlje članice spremne da prihvate ovu promenu. Čaba Dometor iz grupe patriote za Evropu naglasio je potrebu jasnih propisa i posledica pristupanja zemalja u ratu Evropskoj uniji.
Dan Barna iz grupe Obnovimo Evropu smatra da dokument šalje pozitivnu poruku zemljama kandidatima. U međuvremenu, Tomas Vajc iz grupe Zeleni postavio je pitanje o načinu na koji će Evropska komisija pratiti sprovođenje uslova za pristupanje, ističući da fokus ne bi trebao biti isključivo na spoljnoj politici. Stanislav Stojanov iz grupe Evropa suverenih nacija komentarisao je da je odstupanje od jednoglasnog donošenja odluka značajan element koji Evropska komisija želi da reši, naglašavajući važnost ispunjavanja preduslova.
Željana Zovko iz EPP ukazala je na važnost pažljivog pristupa Zapadnom Balkanu, posebno Bosni i Hercegovini, naglašavajući zabrinutost zbog njenog izostavljanja iz planova Evropske komisije i potrebu za otvaranjem pregovora. Matjaž Nemec iz grupe Progresivnog saveza socijalista i demokrata postavio je pitanje o ulozi Evropske komisije u sprečavanju bilateralnih odnosa kao prepreke za pristupanje.
Nezavisni član EP, Gregor Braun, postavio je pitanje ko je doneo odluku da Ukrajina bude predvodnik među zemljama kandidatima, izražavajući zabrinutost zbog potencijalnih opasnosti ulaska zemlje koja je u ratu u Uniju. Na kraju diskusije, Kos je naglasila da računa na dalju debatu o predstavljenom dokumentu, naglašavajući da je procena Evropske komisije da je proširenje moguće, ali da su potrebne određene promene kako bi Evropska unija bila jača.
Kos je ukazala na povezanost između vladavine prava i sredstava, ističući geopolitičku važnost proširenja. Naglasila je da EU može da se proširi do 2030. godine, ali da je to na dobrovoljnoj osnovi, ističući da se ne traži od zemalja da postanu članice, već da to treba biti odluka samih kandidata. Takođe, naglasila je važnost objašnjavanja građanima EU šta proširenje znači u bezbednosnom smislu, ističući da proširenje donosi veću sigurnost.
Kos je zaključila da će se o ovom dokumentu raspravljati na samitu EU koji će se održati u Briselu 15. i 16. oktobra, pozivajući na otvoren dijalog i razmenu ideja kako bi se obezbedila budućnost Unije koja će biti jača i stabilnija. Ovi razgovori i odluke su ključni za budućnost Evropske unije, posebno u svetlu trenutnih globalnih izazova i potreba za stabilnošću u regionu.
