Infrastrukturno povezivanje u Jugoistočnoj Evropi i izgradnja efikasnog tržišta su od ključnog značaja za suočavanje sa izazovima u oblasti energetske bezbednosti, izjavio je ministar rudarstva i energetike Srbije, Dubravka Đedović Handanović, na Samitu „Fajnenšal tajmsa“ u Atini. Tokom ovog samita, ministarka je naglasila važnost saradnje svih zemalja u regionu kako bi se postigli ciljevi poput veće energetske bezbednosti, dekarbonizacije i diversifikacije izvora energije.
U svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija i ekonomskih posledica, Đedović Handanović je ukazala na izazove koje donosi rastuća potražnja za energentima, kao i na potrebu za stabilnim i pouzdanim snabdevanjem električnom energijom, gasom i naftom. Srbija je, prema njenim rečima, na putu ka dekarbonizaciji energetskog sektora, a cilj je postizanje nulte emisije štetnih gasova do 2050. godine.
Ministarka je istakla da se Srbija aktivno bavi povezivanjem sa susednim zemljama, posebno u gasnom sektoru. Planirane su nove gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, izgradnja novog naftovoda ka Mađarskoj, kao i završetak Transbalkanskog koridora koji će omogućiti bolju povezanost sa Rumunijom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Italijom. Ovi projekti su ključni za jačanje energetske bezbednosti i regionalne saradnje.
Takođe, ministrarka je pomenula izazove koje Evropska unija postavlja pred svoje članice i zemlje koje teže članstvu. Srbija se trudi da vodi nezavisnu energetsku politiku koja će obezbediti stabilnost cena i snabdevanja gasom, uz planove za dugoročne aranžmane sa Rusijom i nove interkonekcije.
U oblasti obnovljivih izvora energije, Đedović Handanović je naglasila da su investicije privatnog sektora ključne, ali da javni sektor ima važnu ulogu u obezbeđivanju kapaciteta za balansiranje. Najvažniji projekat u tom smislu je izgradnja RHE Bistrica, čija izgradnja treba da počne sledeće godine, kao i ambicija da se izgrade solarne elektrane sa kapacitetom od 1 GW.
Srbija je, prema izveštaju Energetske zajednice, lider u sektoru elektroenergetike i obnovljivih izvora energije, a očekuje se da će biti među prvim zemljama koje će se 2026. godine spojiti sa tržištem električne energije EU, posebno sa Mađarskom. Ovaj korak bi mogao da postavi Srbiju kao uzor ostalim zemljama u regionu.
Đedović Handanović je naglasila da će za obezbeđivanje veće sigurnosti biti neophodno više ulagati u skladišta energije i prenosnu mrežu, kao i jačati interkonekcije. Srbija ima strateško partnerstvo sa SAD, a jedno od ključnih područja saradnje su skladišta energije. Takođe, u saradnji sa Rumunijom, može se razviti reverzibilna hidroelektrana na Dunavu, koja bi dodatno povećala energetsku bezbednost u regionu.
Ministarka je istaknula da su identifikovane potrebe za ulaganjima u kapitalne projekte u energetski sektor u iznosu od oko 15 milijardi evra u narednih 10 godina. Tokom samita, Đedović Handanović se sastala sa Keri Mekartni iz Ujedinjenog Kraljevstva, a tema razgovora bila je dekarbonizacija energetskog sektora i saradnja između dve zemlje.
U zaključku, Srbija ima jasnu viziju svoje energetske budućnosti, koja se oslanja na saradnju sa susednim zemljama i EU, kao i na inovacije u tehnologijama koje će omogućiti održivu energetsku tranziciju. Ključni projekti i interkonekcije su na putu, a energija iz obnovljivih izvora postaje sve značajniji deo energetskog miksa zemlje.
